Izvor: Politika, 08.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj Antona Debevca
Preko Vršca i srpskog državljanstva po pravdu u Evropski sud za ljudska prava
Od našeg stalnog dopisnika
LJUBLJANA, oktobra – Anton Debevc nije promenio ime i prezime zato da bi zvučali slovenački. Njemu bi i najljući pobornici naopake "krv i tlo" filozofije priznali da je stoprocentni Slovenac. Dokaz su i rodbinske veze, bar tri kolena unazad. To što se i Anton našao među hiljadama izbrisanih stanovnika Slovenije, potvrđuje kako se na naopak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << način posle osamostaljenja Slovenije postupalo sa ljudima poreklom iz drugih republika bivše SFRJ.
– Vlast je 1992. zanimalo samo ko ima korene ′ispod Kupe′, tako su i mene ′proizveli′ u stranca – objašnjava Anton genezu zlog usuda i dodaje:
– Rođen sam u Kamniku 6. januara 1942. Otac je posle rata dobio posao u Vojvodini, pa smo se 1946. preselili u Vršac, gde smo upisani u knjigu državljana Jugoslavije, jer je sproveden prvi posleratni popis stanovništva. To je "prvoj demokratskoj slovenačkoj vladi" poslužilo da me, poput hiljada drugih, škartira! Mnogo godina kasnije saznao sam da je masovno brisanje iz registra stalnog prebivališta tajno obavljeno 6.2.1992. Nikoga nisu obavestili da je preko noći postao stranac, nije bilo pravnih pouka, žalbi, molbi...
Anton čitave dve godine nije znao šta ga je snašlo.
- Tada sam još radio kao profesionalni vatrogasac u Fenolitu. Strefilo me iznebuha: čekam da registrujem ćerkin auto, službenica čeprka po kompjuteru. Pitam šta nije u redu. "Niste državljanin!" Kako ne, pitam, rođen sam ovde, šta to znači? Ne, niste, kaže. Iza mene red, gledaju me popreko, izađem, odem u opštinu da ispravim grešku. Službenik traži ličnu kartu. Ode nekud, vraća se, lična karta sva izbušena, iako je važila još tri godine!
Antonu svi dokumenti (pasoš, vozačka, zdravstvena) postaju bezvredna hrpa papira, iako im nije istekao rok.
- Sabrao sam se, zahtevam potvrdu da su mi uništili ličnu kartu, ukoliko me policajac zaustavi, da imam potvrdu identiteta. Birokratski pedantni, daju mi papir! Spasao me je kasnije mnogo puta – napominje naš sagovornik.
Velika je verovatnoća da su ime i prezime, koji nisu bili "južnjački", pomogli Antonu da stekne papir koji izbrisanim nije bio dostupan. A bez koga su mnogi deportovani u "zemlju porekla", čak i ako su tamo tinjali ratni sukobi. Anton nije probao da se bori "za pravico". ("Što bih se svađao? Bio sam u šoku, ali znao sam da to nije pravni put.")
Poslali su ga u odeljenje za strance. Nije dobio sažaljenje zbog izbušenih dokumenata, ali jeste uplatnicu.
- Džabe sam podviknuo da je to je greška, kakva viza? Takvi su zakoni, rekli su. Zar da u sopstvenoj kući, koju sam ovim rukama gradio, postanem stranac? Nije pomoglo. Bacio sam uplatnicu!
Naredne četiri godine provodi bez ikakvog dokumenta, u strahu od policijskih racija. Žena, ćerka i sin dobili su državljanstvo poštom. Anton tvrdi da je birokratija "znala šta se kuva", jer je njegovoj ženi još krajem 1991. u Mesnoj zajednici, gde je pitala za njegovu potvrdu o državljanstvu, ćata kazao da bude strpljiva, jer ima više od trideset hiljada sličnih slučajeva.
- Bili smo strpljivi, a onda su meni i desetinama hiljada sapatnika, čim bismo nekim poslom došli na šalter, oduzeli i uništili važeće dokumente!
Da paradoks bude potpun, ono što je Debevcu uzela slovenačka, dala mu je država Srbija. Obratio se opštini Vršac i odmah dobio dokument o državljanstvu.
Iako je, kako kaže, ostario dok je dobio slovenačko državljanstvo, "isključivo zahvaljujući Srbiji," Anton nije okrenuo leđa izbrisanima. Na protestu ispred slovenačkog parlamenta, usred Ljubljane, apelovao je: "Slovenijo, rođen sam pod Krimom, u tvom srcu, a stranac postao tvojom krivicom!". Naivno je verovao da će sunarodnjake i vlast zapeći savest. Nije. Onda je s izbrisanima osnovao Civilnu inicijativu izbrisanih aktivista (CIIA), čiji je potpredsednik. Uz pomoć poznate advokatske kancelarije iz Rima grupno tuže Sloveniju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Anton Debevc je tek jedan od desetina hiljada ljudi koji su pre 14 godina nezakonito izbrisani, što je utvrdio i Ustavni sud Slovenije, ali su se bivša Drnovšekova i vlada aktuelnog premijera Janeza Janše oglušile o presudu najvišeg pravosudnog organa. Bez posledica, ukoliko sud u Strazburu ne odluči drugačije.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 08.10.2006.]
.jpg)
