Izvor: Blic, 16.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenački premijer pecao hrvatske ribe
Slovenački premijer pecao hrvatske ribe
Provokacije, incidenti, razmena diplomatskih nota, zahtevi da Ljubljana povuče svog ambasadora iz Zagreba, pretnje 'sankcijama' Hrvatskoj, svojevrsne demonstracije u 'svom' (slovenačkom) moru, postali su uobičajena slika najnovijeg pogoršanja odnosa između Hrvatske i Slovenije.
U prvi su plan izbili nerešeni međugranični sporovi, posebno problem granice u Piranskom zalivu, a koje dve države još uvek nisu uspele da reše >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nakon osamostaljenja. Sporazum o granici koji su 2001. potpisali tadašnji premijeri Ivica Račan i Janez Drnovšek i koji su parafirale obe vlade, nije stupio na snagu jer ga nije ratifikovao hrvatski Sabor. A na tom sporazumu i dalje istrajava slovenačka strana, dok je u Hrvatskoj označen kao ustupak Sloveniji i 'izdaja hrvatskih nacionalnih interesa'.
Iako je i u ranijim situacijama pred parlamentarne izbore u Sloveniji dolazilo do pogoršanja odnosa između dve zemlje, oni nikada nisu bili toliko zaoštreni kao sada. Jer, nakon 'ribarskog rata', intervencija policije (hrvatskih i slovenačkih patrolnih čamaca) i teranja sa 'svog' dela mora ribara druge države, postavljanja 'slovenačkih balvana' na puteve zbog nepriznavanja dela kopnene granice (slučaj Joras) i sličnih incidenata, koji su u poslednje vreme dobili na zamahu (i uticali na smanjenje broja slovenačkih turista u Istri ovog leta za sedam odsto), u priču su se uključili i najviši funkcioneri, dajući joj još ozbiljniju dimenziju.
Na izjavu Stipe Mesića da je granica na kopnu već određena i da treba odrediti samo granicu na moru, Janez Drnovšek je odgovorio da je to 'samo želja' hrvatskog predsednika, jer je sve vreme nakon osamostaljenja sporno i sedam kilometara kopnene granice u Istri. A tih sedam kilometara je vezano i za utvrđivanje granice na moru. Hrvatska smatra da granica na moru mora da ide po sredini Piranskog zaliva, a Slovenija da joj pripada ceo zaliv i izlaz na otvoreno more (međunarodne vode). Da bi potkrepio taj slovenački stav, premijer Anton Rop uputio se sa grupom svojih ministara u Piranski zaliv i demonstrativn o na njegovoj sredini 'bacio mreže na morske pse', naglašavajući da je to 'slovenačko more'. Njegov je potez izazvao oštre reakcije u Zagrebu. Reagovao je i premijer Sanader, koji je oštro odgovorio i na poruke iz Ljubljane da bi Slovenija mogla otežati ulazak Hrvatske u Evropsku uniju. Uz ostalo je poručio da se nada da će Slovenija 'poštovati činjenicu da je Badinterova komisija još 1991. godine jasno utvrdila načelo poštovanja bivših republičkih granica'.
No, problem je što granica na moru nikada ni 'administrativno' nije bila utvrđena, a neki slovenački političari, posebno Zmago Jelinčič, stalno ponavljaju da to 'nikada i nije bilo hrvatsko, već jugoslovensko more'. Mira Babić-Šuvar
