Izvor: Politika, 28.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenački desant na Dragonju
Od našeg stalnog dopisnika
Sečovlje, 28. aprila – Ako Republika Hrvatska zatvori ovaj most, zatvorila je sebi put u EU, jer mi nećemo otići danima, sedmicama, mesecima, mi branimo slovenačku zemlju i more i teritoriju i more Unije, uzviknuo je u pravcu kordona hrvatskih specijalaca Marjan Podobnik, nekadašnji šef slovenačke Ljudske stranke (koalicioni partner u vladi premijera Janeza Janše) a danas direktor „Zavoda 25. jun” koji se bori za očuvanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << granice „na jugu” kakva je bila na „dan proglašenja nezavisnosti, 25. juna 1991”. Uz Podobnika a „protiv rasprodaje slovenačke zemlje”, stao je Joško Joras za koga hrvatski mediji tvrde da je „lice koje ne priznaje da živi u Republici Hrvatskoj”, a predsednik Stjepan Mesić ga naziva „čudakom koji ispadima na međi” kvari odnose između Ljubljane i Zagreba.
Međudržavni odnosi su se ponovo našli na iskušenju otkako su Joras i Podobnik u subotu poveli grupu od dvestotinak slovenačkih demonstranata ka mostu kod Dragonje, na tzv. ničiju zemlju, nedaleko od Jorasovog salaša, između hrvatske i slovenačke pogranične kontrole. Bili su namerni da uklone sto kila teške betonske žardinijere za cveće kojima je Hrvatska pre dve godine preprečila Jorasovu prečicu koju je krstio u „Evropski put”, a kojom je do svoje kuće stizao mimo hrvatskih graničara.
Hrvatska strana je saopštila da Joras „nije prijavio skup”, pa je usledilo naguravanje između slovenačkih junoša i hrvatskih snaga specijalne policije koja je štitila prilaz žardinijerama za koje je sud u Piranu odredio da Joras sme da ih skloni sa slovenačke teritorije. Joras i društvo kome se pridružio i šef slovenačke desnice Zmago Jelinčič, nezadovoljni odlukom vlade Janeza Janše da partnerima iz Sanaderove vlade ponudi da o pograničnom sporu odluči međunarodna arbitraža, na granični prelaz Plovanja pokušali su da doteraju šatore, klupe, stolice i hranu, u nameri da blokiraju put, ali su ih u tome omeli slovenački specijalci. Podobnik upozorava da „tu pada ili opstaje pravna država”, pa je granica bila zatvorena nekoliko sati do nedelje u noć, posle čega su se demonstranti povukli a Joras akciju nastavio „solo”. Konačiće u šatoru na granici „sve dok pravica sluge Jerneja” ne bude ispoštovana onako kako je to slovenački sud odredio.
Joras je dao i ultimatum Hrvatskoj – ako do utorka ne skloni žardinijere sa staze koju je utabao 30. aprila 2004, počinje štrajk glađu. Kavgu koju u ovom delu Istre uoči svakih izbora zametne Joras uz pomoć prijatelja u vrhu slovenačke politike, novinski napisi s obe strane međe opisuju dijametralno suprotno: ono što ljubljanski mediji nazivaju „spornom teritorijom” i „otimanjem slovenačke zemlje”, to je za zagrebačke „hrvatska gruda”. Protekli incident je komentarisao i šef hrvatske diplomatije Gordan Jandroković, rekavši da treba „izbegavati bilo kakve incidente koji bi mogli da pokvare trenutno nešto bolju atmosferu kad je u pitanju međa između Hrvatske i Slovenije”.
Borce „za južnu granicu” polila je hladnim tušem i matica jer nije dopustila da slovenačka policija „štiti demonstrante” i uđe u otvoren sukob sa hrvatskim snagama, pa je Podobnik zatražio odgovornost ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela i ostavku ministra policije Dragutina Matea. „Uspaljeno predizborno doba ili tvrdoglavost?”, pita se ljubljansko „Delo”, a Joras optužuje predstavnike slovenačke države jer mu „u subotu nisu pomogli da izvrši odluku piranskog suda”. Hrvatska televizija je događaj propratila podsmešljivo, izvestivši da je „u subotu Evropska unija bila na levoj obali reke Dragonje”, dakle na hrvatskoj strani, „dok je sa desne dopirala dernjava i treštali narodnjaci”.
Riječki „Novi list” piše da je raspoloženje kod Dragonje, „s obzirom na navijačke pokliče i pesme” ličilo na fudbalski derbi, i poentira rečima kamermana TV Slovenija koji se, postiđen, upitao: „Zar (Joras i Podobnik) nikog normalnog nisu mogli da dovedu iz Primorske, nego su dovukli pijane skinhedse i neonaciste čak iz Celja i Maribora?” List je slovenačke mitingaše nazvao „luzerima s Dragonje”, osudivši „euforični cirkus i nacionalistički grč u kome pozivaju na odbranu (Piranskog) zaliva i zaseoka uz Dragonju jer su oni navodno 'hiljadama godina’ slovenački”. Hrvatska sporne zaseoke od osamostaljenja tretira kao svoje, a Piranski zaliv imenuje Savudrijska vala.
U Sečovljima je, kako saznajemo, malo nedostajalo da se situacija otme kontroli da hrvatska interventna policija nije zaustavila grupu hrvatskih građana, među kojima su prednjačili ribari i vojni veterani naoružani barjacima i besom, koji su žurili ka granici da „podrže svoju državu” i obračunaju se s onima koji „skrnave hrvatsko tlo”.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 29/04/2008]
