Izvor: Deutsche Welle, 17.Jun.2016, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Slika Poljske u medijima je pogrešna“
Nemačka i Poljska su imali složene odnose u poslednjih 100 godina. Poljski ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski u intervjuu za DW govori o budućem razvoju tih odnosa susednih država.
DW: 25 godina po potpisivanju Nemačko-poljskog ugovora o dobrosusedskim odnosima, neki političari bi da o njemu nanovo pregovaraju. Šta se Poljacima ne dopada u tom ugovoru?
Vitold Vaščikovski: Trebalo bi uspostaviti veću simetriju kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je reč o nemačkoj manjini u Poljskoj i Poljacima koji žive u Nemačkoj. Želimo da se oni izjednače, na primer, da poljska deca u nemačkoj lakše mogu da nauče svoj maternji jezik. 1991. to nije bilo u prvom planu, jer je tada naš glavni cilj bio da uđemo u zapadne strukture. Ugovor smo videli kao kamen-međaš da putu u NATO i EU, a Nemačka je bila zagovornik tih ambicija.
Da li su prava Poljaka u Nemačkoj najvažnija bilateralna tema?
Moramo otvoreno da govorimo o tome, a ne da se odmah svađamo. Želimo da Poljaci u Nemačkoj dobiju status manjine, kao što je bilo pre 1940. Ali danas je najvažnije pitanje imidža. Nemački mediji po meni ne pružaju objektivnu sliku Poljaka. Razlog zato mogu biti različiti stupnjevi znanja. Imamo mnogo stručnjaka za nemačko-poljske odnose i Nemačku. Ali, obrnuto, takve ekspertize nema u Nemačkoj, iako se ponešto i promenilo. Veliku ulogu i dalje imaju stereotipi, a kada mediji postave neki trend, teško je promeniti ga. Kada vlada određeni diskurs, dobre vesti i neko drugo gledište nemaju šanse. Poljska jeste i ostaće demokratska zemlja, u kojoj je na normalnim izborima došlo do smene vlasti, a društvo to prihvata. I pored toga, deo nemačkih medija slika jednu lošu, pogrešnu sliku Poljske – kao da su Poljaci protiv Evrope.
Nemački mediji pokazuju ono što što već mesecima vidite na poljskim ulicama: hiljade ljudi koji demonstriraju za demokratiju.
To je mala grupa. Nekoliko hiljada nezadovoljnih nisu mnogo u gradu od dva miliona stanovnika poput Varšave. U Francuskoj ili drugde takođe su hiljade ljudi na ulicama, nuklearne elektrane ili podzemne železnice ne funkcionišu. Građani imaju pravo da izraze svoje mišljenje. To pokazuje da demokratija funkcioniše.
Zašto bi u Nemačkoj neko negativno slikao Poljsku?
Naviknuti smo da aktuelne nemačko-poljske odnose označavamo kao najbolje u istoriji. Pri tome su i prethodne vlade na te odnose gledale relativno nekritički. Naravno, u istoriji nije bilo vremena koje je tako dobro, prijateljsko, orijentisano na saradnju kao današnje. Ali, ako mislimo na posebnost tih odnosa, ne smemo zatvarati oči pred činjenicom da nam se gledišta razlikuju. Među partnerima je to moguće.
Manevri NATO u Poljskoj
Ali, ne bih da govorim o razlikama. Sa Nemačkom nas povezuje zrelo partnerstvo, u kome otvoreno govorimo o razlikama. Neki mediji, nažalost, tada aktiviraju alarm – kao da ćemo uništiti odnose. Pri tome ima objektivnih razlika – u bezbednosnoj, energetskoj i ekonomskoj politici. Kada ukažemo na razlike, neki u Nemačkoj se ne osećaju prijatno, jer mi imamo sopstvenu energetsku politiku ili druge interese u Zapdnoj Evropi. Različiti interesi imaju svoj razlog: mi smo geografski na drugom mestu i imamo drukčiji odnos sa Rusijom.
Je li Rusija razlog zbog koga postoji podela između Nemaca i Poljaka?
Sa Frank-Valtrom Štajnmajerom smo otvoreno razgovarali o tome. Razlikujemo se kada je reč o Rusiji, ali i o rešavanju problema u Evropi – ili tome kako će ona izgledati u budućnosti. Nama je stav velike Britanije, koja želi da zaustavi evropsku superdržavu, bliži.
Da li je saradnja sa Nemačkoj za Poljsku danas prioritet?
Privredna saradnja nam je intenzivna, govorimo čak o simbiozi. 2015. je naš obim trgovine iznosio oko 90 milijardi evra. Poljska je danas sedmi trgovinski partner Nemačke. Sada nam je potrebna dobra susedska kooperacija na planu bezbednosti. Poljska je krilna zemlja NATO – i to će ostati decenijama. Osim toga, graničimo sa konflitknim regionima. Nijedna druga zemlja EU ili NATO nema granicu sa agresorom ili sa žrtvama agresije – sa Rusijom i Ukrajinom. Zato očekujemo od Nemačke razumevanje kada se o tome radi – isto kao i pozitivne odluke na samitu NATO u Varšavi.
Ali Nemačka spada u zemlje koje se zalažu za jačanje istočnog krla NATO.
Ali, nas razdvaja koncept zastrašivanja. Mi smatramo da zastrašivanje može biti uspešno ako NATO kod nas stacionira trupe. U nemačkoj argumentaciji, to vide kao konfrontaciju prema Rusiji. To na razlikuje.
NATO se naoružava na istoku. Cilj je: zastrašivanje. Kako se čulo na sastanku ministara odbrane Alijanse, trupe nisu stvarna pretnja Rusiji, već se njima „samo šalje signal Moskvi“ i umiruju baltičke zemlje i Poljska. (15.06.2016)
Evropska komisija ispituje situaciju sa vladavinom prava u Poljskoj. To je ispravno. Ukoliko se Varšavi ne dopadaju demokratska načela Evropske unije – može da izađe iz kluba, smatra Barbara Vezel. (02.06.2016)
Evropska komisija smatra da je u Poljskoj ugrožena pravna država – i pokreće drugi stepen postupka protiv te zemlje. Varšava je ljuta. Do čega može da dovede sukob sa Poljskom? (23.05.2016)
Kao stoje stvari sa približavanjem pozicija?
Postoji napredak u radu NATO. Savez je poslao bataljone u četiri zemlje, u Poljsku i u baltičke zemlje. Još se razjašnjava ko će u njima učestvovati. Nemci su se opredelili za Litvaniju.
Šta treba da se desi da bi samit NATO u Varšavi mogao da se označi kao uspešan.
Moraju se doneti odluke o prisustvu na istočnom krilu, baš kao u odnosu na opasnost sa Juga. I sadadnja NATO-EU je važna tema. Neki već zbijaju šale o „zamrznutom sukobu“, i zato se nadam da će se led otopiti. Još jedna tema su odnosi sa Rusijom. U pitanju je više od običnog konrakta i sastanka Saveta NATO-Rusija, to do sada nije donelo mnogo. Ključ za bolje odnose se nalazi u Moskvi. Ona je povredila međunarodno pravo, odatke je napadnuta druga zemlja i podržavaju se pobunjenici. Ne možemo se da zaboravimo i ukinemo sankcije. Potrebna je kazna koja će omogućiti povratak dijalogu.
Čemu ćete nazdraviti na nemačko-poljskim svečanostima?
Dobrosusedskim odnosima, prijateljstvu i miru. Veliki uspeh od 1945. do danas je u tome što nismo imali veliki rat u Evropi. Tu i tamo je bilo sukoba, kao na Balkanu ili u Ukrajini, ali ne onakvog rata kakav je Evropa dugo imala. Razlozi za to su jake ekonomske i političke veze. Utoliko ću nazdraviti miru, ali i evropskim i tranatlantskim institucijama koje zastupaju interese svih zemalja-članica.
