Izvor: Politika, 08.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavna garaža
Osnivači Gugla prošle nedelje najzad kupili kuću u kojoj su počeli biznis
Oni su, naprosto, momci koje bi svi roditelji poželeli za zetove. Lepo podšišani. Uredno odeveni. Ne smeta što je jedan od njih Rus. Pametni momci iz predgrađa. Samo nešto malo bogatiji. Lari Pejdž i Sergej Brin, 33, odnosno 32 godine. Vlasnici Gugla, najvećeg pretraživača Interneta na svetu.
Prošle nedelje oni su ponovo privukli pažnju javnosti zbog vesti da su od izvesne Suzane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojcicki, otkupili jednu običnu kuću, površine 177 kvadrata u Menlo parku, Kalifornija. Cena nije saopštena, ali se zna da se nekretnina te veličine na tom mestu prodaju za milion, najviše milion i po dolara. Vest o ovoj transakciji svakako ne bi bila nikome naročito interesantna da uz tu kuću pomenuti dvojac nije pazario, normalno, i njenu garažu. Baš onu u kojoj su oni, iznajmivši je za 1.700 dolara mesečno, pre osam godina započeli svoj meteorski uspon.
Porodični milje
Priča o slavnim garažama u još slavnijoj Silicijumskoj dolini tako je samo nastavljena.
Istina je, naime, da su neki od danas najmoćnijih kompjuterskih giganata doista nastali upravo u tim objektima. Hjulit Pakard je, recimo, bio jedan od njih, baš kao što su i njegovi šefovi, pre nekoliko godina, i sami odlučili da za 1,7 miliona dolara otkupe svoju garažu u Palo Altou, iz koje su gospoda Hjulit i Pakard krenuli u svet.
Nova tehnologija je, zapravo, bila ta koja je omogućila da se i fakultetski štreberi, poput Gejtsa, Alena i mnogih drugih i u najranijoj mladosti dočepaju ozbiljnih para. I Pejdž i Brin bili su upravo takvi momci.
Pejdž je Amerikanac rođen 26. marta 1973. u Lensingu, Mičigen, u porodici naprosto idealnoj za odgoj budućeg genijalca. Njegov otac, profesor na mičigenskom državnom univerzitetu je, uostalom, bio pravi pionir u razvoju kompjutera i veštačke inteligencije. Majka je, opet, druge podučavala programiranju tako da je mali Lari sa računarima počeo da se druži dok mu je bilo samo – šest godina.
Brin je rođen 21. avgusta 1973. u Moskvi. Njegova porodica, jevrejskog porekla, izbegla je u Ameriku negde 1979. I otac i majka bili su matematičari, pa ni malom Sergeju nije bilo teško da se opredeli šta će da čini u životu. Odlučio se za univerzitet Stanford gde se i upoznao sa budućim ortakom, Larijem.
Obojica su, razume se, bili briljantni studenti, kasnije i doktoranti. Zbližio ih je zajednički rad na programu za pretraživanje podataka na Internetu a pogotovo to što su zajedničkim snagama došli do originalnog softvera, na osnovu koga su potom razvili svoju prvu verziju Internet pretraživača zvanu "bek rab". Priča se da su prvi hardver sklepali od najjeftinijih mogućih komponenti, odnosno da im je, recimo, prvi štampač imao kućište od – lego kockica! Hardver im se nalazio u Larijevoj spavaćoj sobi, a kancelarija – u Sergejevoj. Videvši, međutim, svoju šansu oni su stali da traže finansijere.
Mora biti da je Dejvida Fajloua, jednog od osnivača sada Jahua, dugo potom oblivao znoj pri pomisli kako je dvojicu ambicioznih mladića koji su mu se negde potkraj prošlog veka obratili za pomoć – glatko odbio. Endi Behtolshajm, jedan od osnivača "San majkrosistemsa" je, međutim, bio dalekovidiji. Hladnokrvno im je ispisao ček na 100.000 dolara sa kojima su, najzad, mogli ozbiljnije da krenu u posao.
Ferari efekat
Ček je naslovio sa Google Inc. Neki smatraju da je Behtolshajm tu reč na čeku, zapravo, pogrešno napisao. Na engleskom se, naime reč "gugl" – što je u matematici pojam za jedinicu iza koje sledi sto nula, dakle oznaka za beskonačnost, jer u poznatom svetu ne postoji ništa, čak ni sve zvezde, ni približno tom broju – piše, zapravo, googol.
Ostalo je, međutim, Google, a Lari i Sergej uspeli su da od rodbine prikupe milion dolara i 7. septembra 1998, u onoj garaži, otvore kompaniju. Nastavak je poznat. Na ovom enormnom tržištu na kome svakodnevno sede desetine miliona pretraživača Interneta, a to smo postali svi mi, Gugl sada učestvuje sa 56,4, a prvi rival Jahu sa 21,1 odsto, pa firma mlati pare na sve strane, od oglasa, do prodaje najnovijih filmskih hitova po ceni od 1,99 dolara za komad.
Kada je kompanija pre dve godine izašla na berzu, bio je to, dabome, pravi šok, za "guglere". Svi oni postali su preko noći u najmanju ruku milioneri. Lari i Sergej su, međutim, postali teški milijarderi, uspevši da na najnovijoj Forbsovoj listi najbogatijih ljudi sveta zauzmu 32.
(Sergej) i 33. mesto (Lari) sa imetkom koji je procenjen na 12,9 (Sergej) i 12,8 (Lari) milijardi dolara. Vrednost Guglovih akcija na Nasdakovoj berzi porasla je za samo dve godine za neviđenih 360 procenata, pa kompanija trenutno vredi oko – 123 milijarde dolara!
Mnogi su, pri tom, strahovali od takozvanog "ferari efekta" to jest od toga da će sada, kada i vlasnici i zaposleni koji poseduju akcije lako moći da pazare ma koji auto koji im se dopadne, sve to morati da se odrazi na radni elan, ali se takva strahovanja, prosto, nisu obistinila. I dalje svake godine devet od deset najboljih kompjuteraša u SAD ide da traži posao u Guglu, gde ga, razume se, i dobije. Brim i Pejdž su, doduše, nedavno kupili jedno avionče, "boing 767" i preuredili ga za odlazak na piknik, ali i dalje voze obične, u SAD inače veoma popularne, ekološke "tojota prijuse". Žive u relativno skromnim, dvosobnim apartmanima.
Rodoljub Gerić
[objavljeno: 08.10.2006.]
.jpg)
