Izvor: Politika, 05.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavlje uz povećani oprez
Amerika obeležava Dan nezavisnosti s povećanom zebnjom od reprize terorističkih akcija i uz podsećanja na vrednosti koje je zanemarila Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 4. jula – Danas Amerikanci kombinuju zbijanje nacionalnih redova i širenje individualnog opuštanja uz svakojake – vatre: od vatrometa u režiji lokalnih i federalnih vlasti, do rodbinskih i prijateljskih roštilja. Puca se i pucketa na sve strane...
Takvo slavlje je tradicionalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer se 4. jula obeležava najveći ovdašnji praznik – Dan nezavisnosti, kojoj je sada 231. godišnjica. Ali, ovoga puta dodatno, pored vatrometa i roštilja, društvenu temperaturu dižu – i mere obezbeđenja, veće nego prethodnom prazničnom prigodom, kao i polemike oko vrednosti na kojima su SAD nastale i procvetale a koje su njihovi lideri u poslednje vreme zanemarili pa i potisli.
Širom zemlje, u prestoničnom Vašingtonu izrazito, a i na ogromnom prostranstvu od Njujorka do Los Anđelesa, pojačane su službena budnost i aktivnost organa reda i mira – predočeno je javnosti. Strepi se, naime, od mogućnosti reprize terorističkih akcija kakve su se ovih dana odigrale na glavnoj savezničkoj, britanskoj, teritoriji.
Iako je saopšteno da "nema uverljivih nagoveštaja" da bi Amerika ponovo mogla da bude na meti atentatora, stratezi ne potcenjuju mogućnost da diverzanti ipak imaju "kopiju scenarija" za pokušaj nanošenja teških udara na ovom tlu, pogotovu što prazničko slavlje pruža obilje "mekih ciljeva", kao što su masovna okupljanja na trgovima i oko centara zabave i drugih oblika opuštanja. Strožim pregledima su, stoga, izloženi ne samo putnici na aerodromima nego i parkirana vozila, koje će njuškati istrenirani
psi, a i građanima je preporučeno da prijave svaki sumnjivi miris ili izgled automobila...
Vatromet će se ispaljivati na oko 40.000 mesta u SAD, prenose mediji, i večeras će okupiti milione neposrednih gledalaca. Među njima će biti i neizbrojani pripadnici službi bezbednosti, lako prepoznatljivi ili sasvim neuočljivi. Sarađivaće tesno s jedinicima koje raspolažu najnovijom tehnikom za detekciju, uz podršku helikoptera koji će praznične mitinge nadgledati u čestim preletima, bar u glavnom gradu. "Ovo je verovatno najveća i najbolje koordinisana operacija bezbednosti u istoriji prestonice za jedan javni događaj u njoj" – izjavio je Kristofer Geldart, šef odeljenja Ministarstva domovinske bezbednosti u zoni Vašingtona i na njega naslonjenih područja.
Istovremeno, eksperti ukazuju da su ideali sloboda i vladavine prava, na kojima se ova nacija uzdigla, poprilično uzdrmani u ime odbrane od terorista, čiji su udari otetim putničkim avionima 11. septembra 2001. Ameriku uveli u vanredne okolnosti. Profesor prava i istorije na Univerzitetu Kolumbija, Džon Vit, podseća da su svojevremeni tvorci znamenite Deklaracije o nezavisnosti (SAD) kao i niz potonjih lidera insistirali da se zakon poštuje i u ratnim vremenima, a da sada to, često, nije slučaj.
On ističe, a slično njemu i drugi poznavaoci, da se Amerika ponaša kao Britanija protiv koje se borila za nezavisnost pa i da se "obrukala prenebregavanjem ratnog prava u ime patriotske samoodbrane". Pa člankom u "Vašington postu" podseća – na tamnicu u Gvantanamu, zlostavljanja u Abu Graibu, tajne zatvore CIA u inostranstvu i "druge postupke Bele kuće, Ministarstva pravosuđa i obaveštajnih službi kojima su se na neprihvatljiv način odrekli zakona rata u ime nacionalne bezbednosti". Dodaje da je to "ne samo sramno, nego je i samoporažavajuće" jer je, uz ostalo, dovelo do "prekida saradnje s važnim saveznicima" a zbog tajnih prebacivanja u tajne zatvore i do raspisivanja poternica, u Nemačkoj i Italiji, za američkim agentima". I zaključuje da "patriotizam i poštovanje ratnih zakona treba da idu ruku pod ruku".
U međuvremenu su konstatovana i druga odstupanja zakona od prakse, i u mirnodopskim i u ratnim uslovima. Komentatori "Njuzvika" i "Los Anđeles tajmsa" upoređuju, tako, jučerašnji dekret predsednika Džordža Buša kojim je oslobodio izdržavanja zatvorske kazne svog osuđenog bivšeg bliskog saradnika Luisa Libija i politiku šefa Bele kuće prema Iraku.
Niko nije odgovarao, konstatuje nedeljnik, ni za mnogo veće greške počinjene u ratu, pa nije iznenađenje ni što predsednik olakšava položaj osuđenom za laganje istražnih organa. A kalifornijski dnevnik sugeriše da će lider nastaviti da tera po svome sve dok može, i u ratu i u miru, bez obzira na to što mu opada podrška i u parlamentu i u najširoj javnosti. I što istraživanja pokazuju da – u svetu raste neraspoloženje prema spoljnoj politici SAD, uz uvažavanje ideala na kojima su izrasle i vrhunskih dostignuća u mnogim oblastima.
M. Pantelić
[objavljeno: 05.07.2007.]
.jpg)
