Izvor: Politika, 25.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slab dolar drma svet
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. decembra – Poznanici, dvoje Amerikanaca, ovih dana su preletali "baru" u suprotnim pravcima, ali sa istom zebnjom. Ona je iz Evrope, gde privremeno radi, došla ovamo da traži povišicu, a on je odavde otišao u Evropu, zbog važne obaveze, ponevši više para, za nepromenjene potrebe, nego ikad – a sve zbog slabog dolara. Njoj su prihodi splasli, a njemu su se troškovi naduvali, tako da im život ne liči na ono na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šta su navikli i šta su planirali... Njih dvoje nisu izuzeci već, naprotiv, samo potvrda novih pravila: masovne migracije i tumbanja – interesa, kapitala, dobitaka i gubitaka, zadovoljstva i brige, povećanih i smanjenih nacionalnih i pojedinačnih apetita. Opet je tome uzrok Amerika – kako onda kad lomove izaziva zato što je "prejaka", tako sada i kad je njena valuta "preslaba".
Dolar je u poređenju sa evrom izgubio 40 odsto vrednosti u poslednjih sedam godina, a od januara dosad 12 procenata, podseća danas i "Vašington post" u opsežnoj analizi globalnih peripetija povodom posrtanja "zelembaća". Američka moneta je dominirala svetskom ekonomijom u poslednjih 100 godina, ali se sada situacija osetno menja, potvrđuje ovdašnji ekspert Fred Bergsten, dok se s raznih strana izveštava kako mnogi nacionalni sistemi nastoje da ostvare novi ideal – da nabavljaju za dolare, a prodaju za evre i tako ostvare zamašnu dobit na kursnoj razlici.
Niču, takoreći, nova finansijska "svetska čuda". U njih bi se, svakako, mogli ubrojati koraci pojedinih velikih evropskih kompanija koje se sele u SAD zbog – nižih troškova proizvodnje, kao da je supersila za njih postala deo "jevtinog tržišta trećeg sveta".
"Rols-rojs" planira, tako, da neke pogone preseli iz Liverpula u Ohajo, a "Erbas" u Alabamu, izveštava "Post". "Džabaluk" im je, sugeriše se, da luksuzne automobile i avione prave usred "imperije kola i letelica". "Čuda" ima još. Proteklih meseci evro je svrgao dolar s pijedestala i postao valuta s najvećim globalnim opticajem, konstatuje list američke prestonice. Takođe, odjednom se ovdašnji reper-mogul Džej Zi našao na "istoj liniji" sa "antivašingtonskim liderima" – predsednicima Irana i Venecuele, Mahmudom Ahmadinežadom i Ugom Čavesom – u podozrenju prema američkoj valuti. Prvi na spotu u Menhetnu ističe nadmoć evra, drugi uzvikuje da SAD "plaćaju našu naftu bezvrednim komadićima hartije", a treći predskazuje da je "pad dolara predznak propasti imperijalističke sile".
U zoni "čuda" našao se i niz preduzetnika, širom planete. Ngengi Mungai iz Kenije gubi profit prodajom kafe za dolare pa se trudi da ih pretvori u domaće šilinge koji su "ojačali" za 12 odsto i s kojima podmiruje izdatke domaće proizvodnje. "U suštini, stvari idu loše", kaže.
Gubi i kineski biznismen Lin Džing, koji iz Šangaja izvozi ulje belog luka za oslabljene dolare, dok lokalnu radnu snagu plaća u jakom juanu. Spasava se, tvrdi, konverzijom devize u evro.
Na mukama je i indijski pečalbar Ram Čandra. Došao je kao zidar u Dubai "trbuhom za kruhom" gde sada učestvuje u izgradnji, ali kaže da mu ne ostaje ni crkavica za slanje familiji u otadžbini gde je dolar izgubio 14 odsto vrednosti u poslednjih godinu i po dana.
Potres je nalik na finansijski cunami. Zbog pada dolara smanjuju se prihodi i naftnom eldoradu Bliskog istoka na kome se, uz ratove, rasplamsavaju i štrajkovi radnika, gde god su lokalne valute vezane za "bak". Zbog toga se Kuvajt, koji je koalicija sa Amerikancima na čelu oslobodila invazionih trupa Sadama Huseina, odrekao "slepljenosti" svog dinara za dolar. Njegov primer, kažu, slede i druge zemlje petrolejskog zaliva gde je takođe došlo do povećanih izdataka za potrepštine.
Nije sve crno. Slabljenje dolara pospešilo je izvoz SAD, tako da su smanjile trgovinski deficit. Evropljanima je, pak, pojevtinio uvoz sirovina koje se i dalje plaćaju dolarima.
Ono što nije tamno, ipak ne najavljuje "svetliju budućnost". Nije, pri tom, najveći globalni problem to što Amerikanci sve više plaćaju uvozne artikle, čije niske cene, pogotovu iz Azije, omogućavaju jevtine nabavke robe siromašnim slojevima i održavaju ovdašnji socijali mir. Strahuje se od loma koji bi nastao ako bi Kinezi i Japanci počeli da se "oslobađaju" obveznica američkog duga čija vrednost se meri stotinama milijardi dolara. To, zasad, nije u interesu takvih poverilaca, ali...
Vrednost dolara je pala, ocenjuje "Post", u kombinaciji strahova – od najava da američkoj ekonomiji preti depresija i da se postojeća hipotekarna kriza može pogoršati. Nizbrdica "srećom nije bila strma". Nagliji sunovrat dolara bio bi "katastrofalan", upozorava se, uz napomenu da se tako nešto trenutno ne predskazuje.
Površni pristupi sugerišu kako Amerikanci u svemu tome osećaju nevolju samo u putovanjima u inostranstvo i nabavci robe kao što su "jaguar" limuzine. Najnovija statistika pokazuje da su ovde cene na veliko u novembru skočile za 3,2 procenta, više nego u ijednom mesecu za protekle 34 godine, oslabivši donekle i standard prosečnog stanovnika.
Obustave rada su učestale. Štrajkovali su čak i pisci scenarija u Holivudu i zaposleni na brodvejskim scenama u Njujorku...
Povređen je, priča se, i nacionalni ponos Amerikanaca. Dolar su smatrali dokazom, simbolom globalne nadmoći, a njegova snaga olakšavala im je dostupnost svemu što svet proizvodi. Teško podnose sklonost da sada za tuđu robu moraju da plate više u sopstvenoj valuti. Ujedno, počinju da poimaju – da im standard zavisi od drugih, najčešće onih koje Vašington kritikuje za pomanjkanje ljudskih prava i demokratije.
Šta sledi? – pitanje je koje se zasad smešta u domen nagađanja. Kao putokaz možda služi ispovest porodice Aslama Amlanija, direktora Diznilenda u Parizu. Isplatilo mu se, veli, da s porodicom "skokne" ovamo i snabde se za dolare, u kojima tamo prima platu kojoj u Francuskoj pada kupovna moć.
[objavljeno: ]
