Izvor: Politika, 17.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupa bitka za predsednika SAD
Kandidati iz redova demokrata troše više u predizbornoj kampanji od republikanskih prvaka
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 16. jula – "Milion dolara ovamo, milion tamo – kako dolazi, tako odlazi." Takva objašnjenja, kakva priliče dobitnicima zamašnih premija u igrama na sreću, sada se čuju među trenutno najambicioznijim ovdašnjim – političarima.
Dok se zalažu za smanjivanje ratnih i drugih državnih rasipanja, pripadnike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove elitne grupe trese vanredna potrošačka groznica, možda i žešća od one koja drma naciju u sezonskim rasprodajama. Povećanim izdacima, ujedno, teže da jedni druge izbace iz trke za – osvajanje "najmoćnije funkcije na svetu".
Reč je – o pretendentima za budućeg predsednika SAD. Od podržavalaca su izmamili više novca nego ijedni njihovi prethodnici i troše ga brže nego što je ikad u sličnim prilikama zabeleženo – sugeriše danas "Vašington post".
Gotovina iz njihovih fondova prosto kulja, a neki od 17 predsedničkih aspiranata troše i više nego što se u njih ulaže – konstatuje prestonični dnevnik. Količina skupljenog i potrošenog novca neće, možda, biti odlučujuća za pobedu, ali će, dodaje se, svakako bitno doprineti eliminaciji "finansijski nedozrelih" rivala.
U zoni rizika od ispadanja, iznenada se našao i jedan od startnih favorita u "predsedničkom maratonu" – republikanski veteran Džon Mekejn. Istanjili su mu se prilozi, smanjuje pomoćno osoblje, napuštaju ga glavni saradnici.
Novac ne presušuje sam od sebe. Priliv je smanjen zato što je Mekejnu rejting u padu, ponajviše zbog njegove istrajne podrške sve nepopularnijem ratu u Iraku.
Dvojica prijavljenih su već posle početnih, dolarima nedovoljno poduprtih koraka, odustali od daljeg nadmetanja. Povukli su se, smatraju "insajderi", dok su još mogli da vrate dug u koji su zapali. Uskoro bi njihovom "spokoju" mogli da se priključe – treći, četvrti...
Ko nema bar milion donatorskih dolara, nema čemu da se nada u ovom takmičenju – tvrde poznavaoci. Ispod te granice su trojica republikanskih pretendenata i jedan demokratski aspirant. Možda neće odustati, ali svakako neće pobediti – govore ne samo prognozeri nego i nagomilano kolektivno iskustvo.
Istovremeno – ko više primi, više i troši. U ovoj fazi, rekorderi u oba pravca su – opozicionari republikanskoj Beloj kući – demokrate, senatori iz Ilinoisa i Njujorka, Barak Obama i bivša "prva dama" Hilari Klinton.
Prema objavljenoj specifikaciji: u drugom tromesečju ove godine, on je sakupio 32,8 miliona dolara i potrošio 16, da bi mu u fondu, gde je i raniji "input", ostalo ukupno 34,5 miliona, plus još 1,7 miliona za slučaj da ga stranka izabere za svog predsedničkog kandidata. Po istovetnoj formuli, ona je od 28 "kvartalno" pridošlih miliona potrošila 16, završivši polugođe sa ukupno 32,6 miliona i još 12 miliona koje će moći da koristi ako nju izglasaju za partijskog predsedničkog kandidata.
Ne ulazeći u sve te pojedinosti, hroničari navode da za njima znatno zaostaju republikanski prvaci. Posle takođe značajnih izdataka, za buduće namene, bivši njujorški gradonačelnik Rudolf Đulijani u fondu ima 14,6 a bivši masačusetski guverner Mit Romni 12,1 milion dolara.
Na šta i kome odlaze te impozantne svote? "Post" izdvaja pojedine stavke troškovnika: Đulijani je, između aprila i juna, 1,4 miliona dao za 46 političkih i konsultanata za prikupljanje donacija, dok je Obama oko dva miliona potrošio za putovanja u biračke baze, pa pola miliona na istraživanje mnenja, kao i više od 370.000 dolara za privatno obezbeđenje...
Uzlet troškova delimično proizlazi iz nestandardnih profila pretendenata, koji moraju da ulažu više da bi otklonili prepreke koje pred njih stavlja – tradicija. U slučaju pobede – svaki iz najizglednijeg kvarteta bi predstavljao apsolutni ili bezmalo apsolutni izuzetak na mestu šefa države: Hilari Klinton bi bila prva žena na toj funkciji, Obama prvi crnac, Romni prvi mormon a Đulijani tek drugi katolik na čelu Bele kuće (pre njega samo Džon Kenedi koji je ubijen 1963. godine – u trećoj godini četvorogodišnjeg predsedničkog mandata).
Specifičnu tekuću političku potrošačku groznicu mogao bi da osetno poveća – ulazak u trku novih pretendenata. Kao takvi se pominju bivši demokratski potpredsednik SAD a sada istaknuti ekološki aktivista Al Gor, pa glumac, lobista i bivši republikanski senator Fred Tompson. Skoku finansijskog obrta u izbornoj kampanji naročito bi doprinelo kad bi se u nju, kako neki nagoveštavaju, uključio sadašnji njujorški gradonačelnik i moćni biznismen Majkl Blumberg – kao nezavisni kandidat a bivši član obe glavne partije – koji, navodno, za takvu priliku ima izdvojenih pola milijarde svojih dolara...
M. Pantelić
[objavljeno: 17.07.2007.]
