Izvor: Vostok.rs, 05.Okt.2013, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skromnost kao zalog opstanka
05.10.2013. -
Po prognozama francuskih naučnika, stanovništvo Zemlje će do 2050. godine dostići 10 milijardi. Afrika će se udvostručiti, stanovništvo Amerike će prekoračiti milijardu, a Evropa će se, nasuprot tome, smanjiti. To će najverovatnije izazvati političko preuređenje sveta.
Za četiri decenije naša populacija će se povećati za skoro 3 milijarde u odnosu na sadašnjih 7,141 milijarde ljudi. Da li je to dobro ili loše? Polazeći od ekonomskih razloga >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pre će biti da je loše. Dodatne tri milijarde će zahtevati svoj udeo resursa, kojih ionako nema dovoljno. Tačnije, ima, ali ne za sve. Problem se krije u neravnomeroj raspodeli civilizacijskih dobara.
I ranije su ljudi ratovali za resurse i za teritoriju. Čovek kao vrsta ispoveda ekspanzionistički model ponašanja. Umesto da ograničimo potrebe mi više volimo da otmemo veće parče, ističe predsednik Saveta direktora grupe kompanija „Hed Hanter“ Jurij Verovec:
- Na kraju krajeva, političko uređenje zavisi od demografije. Jasno je da je tamo gde ima više ljudi veći ljudski potencijal i veća je potrošnja resursa. To se, nesumnjivo, odražava na politiku. Istina, teško je reći kako.
Povećanje broja stanovnika označava porast korišćenja prirodnih resursa, povećanje površine za poljoprivredne i industrijske potrebe, porast količine štetnih materija i otpada, porast intenziteta uništavanja prirodnog biodiverziteta. Danas je moderno da se budućnost opisuje u postapokaliptičkim tonovima. Milijarde ljudi na opustošenoj, spaljenoj pleneti prepunoj običnog smeća i radioaktivnih otpadaka. Ljudski život je vredan kao rolna toalet-papira. Prinudna eutanazija staraca i bolesnika s kasnijom preradom njihovih tela za đubrivo. Ako se obistini bar četvrtina ove užasne slike, demokratija kao oblik političkog uređenja će prestati da postoji.
Naizgled fantastičan scenario zaista može biti realizovan u imućnoj Evropi. Posebno ako se uzme u obzir afrički faktor. Na Crnom kontinentu, ako se može verovati prognozi, do 2050. godine će živeti četvrtina svetskog stanovništva, ili skoro 2 i po milijarde, što će biti dva puta više od broja ljudi koji trenutno žive u Africi. Po mišljenju zamenika direktora Instituta za demografiju VŠE Sergeja Zaharova,
- Migracioni pritisak iz Afrike na zemlje anglosaksonskog sveta će jačati. Ovde treba voditi promišljenu politiku integracije migranata. Pošto bujica migranata neće moći da se zaustavi čak ni visokim barijerama. Tim pre što razvijene zemlje prilično brzo stare. Potreban im je priliv sveže radne snage i svežih umova.
Za poslednjih 30 godina naglo se povećao – od nekoliko stotina hiljada do 20 i nešto miliona muslimanskih stanovnika u Evropi. Među evropskim i američkim muslimanima se odvija diskusija o tome kakva treba da bude njihova uloga u zapadnom društvu. Da li treba da se integrišu, da se ograde ili da pokušaju da obrate Zapad u islam, piše Toni Blenkli, urednik redakcijskih članaka lista The Washington Times i autor knjige „Poslednja šansa Zapada: da li ćemo pobediti u bici civilizacije?“ On se slaže da se mnogi muslimani u Evropi ponašaju kao zakonoposlušni građani i da teže ka kulturnoj integraciji u zapadno društvo. Međutim, sve je više predstavnika muslimanskog stanovništva koji u ovoj ili onoj meri osećaju neprijateljstvo prema ovom svetu. Mnogi od njih dolaze do ubeđenja da je odbijanje integracije njihova religiozna dužnost, kaže u zaključku Toni Blenkli.
U principu, mora se priznati da su u slučaju da se nastavi postojeći demografski vektor političke promene u Evropi neizbežne. Sličnu sliku možemo videti i u SAD. Tamo muslimanska zajednica raste još bržim tempom. Da li to znači da će politički islam postati preovladavajući model državnog uređenja budućnosti? Niz stručnjaka sumnja u to, kao i u aktuelnost samog problema prenaseljenosti.
Oni podsećaju da je prvi put rečenicu „Naše stanovništvo je tako ogromno da Zemlja jedva može da nas izdrži,“ izgovorio ranohrišćanski pisac i teolog Tertulijan krajem II veka naše ere. U njegovo vreme broj stanovnika na planeti je iznosio jedva 200 miliona. Pre Tertulijana su slične bojazni izražavali Platon, Aristotel i Konfucije.
Optimisti smatraju da prenaseljenost nije apsolutni pojam. On treba da se poredi s faktorima kao što su hrana, resursi i fizički prostor. Proizvodnja namirnica raste brže nego broj stanovnika. I postoji mišljenje da uz pravilnu organizaciju može da se prehrani stanovništvo 8-10 puta veće nego što je sadašnje. Za ljudske građevine se koristi manje od 1% Zemljine površine. Drugim rečima, čovečanstvo nije dostiglo granice ekspanzionističkog rasta. I centri ovog rasta u vidljivoj budućnosti će ostati evroatlantske zemlje.
Ako su zaključci optimista tačni, afričko pitanje je, na primer, sasvim rešivo. Realno se može podići imovinski nivo žitelja Afrike. To će se posredno odraziti i na demografiju. Što je čovek bogatiji, tim više ga koštaju deca i tim manje ih ima u porodici. Svođenje na zajednički imenilac nivoa razvoja mnogobrojnih regiona planete smanjiće migracione bujice izbeglica kao i demografski pritisak, pošto će relativno „dobro“ biti skoro svuda, a ne samo „tamo gde nas nema“.
Tako da od radikalnih političko-socijalnih promena vezanih za prenaseljenost planete Zapad može da spasi samoograničavanje. Treba biti skromniji, eto šta treba da postane deviza naših razumnih potomaka.
Sergej Duz,
Izvor: Glas Rusije, foto: Milena Faustova / «Golos Rossii»
