Izvor: Politika, 19.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skrivena cena iračkog rata
Rekordni nivo depresije i posttraumatskog stresa američkih i britanskih vojnika
Kriza mentalnog zdravlja američkih i britanskih trupa u iračkom sukobu dostiže rekordni nivo. Tako govore najnovije, martovske studije sačinjene u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji.
Počinju rečima da se hiljade veterana – američkih – i hiljade vojnika – britanskih – vraćaju kućama ozbiljno poremećenog mentalnog zdravlja sa dijagnozom psihosocijalnih bolesti, od depresije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do posttraumatskih stresova.
Skoro trećina američkih veterana koji su se vratili sa ratišta Iraka i Avganistana između 2001. i 2005. došla je sa dijagnozom mentalne ili psihosocijalne bolesti, primajući pomoć i negu Departmana za poslove veterana. To je jedan od zaključaka objavljene studije koju su sačinili istraživači Univerziteta Kalifornija i San Francisko i Medicinskog centra za veterane San Francisko.
Pregledano je oko 104.000 veterana. Među njima je trideset procenata žena, 54 odsto njih ima manje od trideset godina. Analiza je pokazala da je 32.000 osoba bilo sa dijagnozom obolelog mentalnog zdravlja ili psihosocijalnih problema, najčešće sa poremećajem nastalim usled posttraumatskog stresa.
Nastao zbog učestvovanja u ratnim događanjima, taj stres vodi u depresiju, probleme sa pamćenjem i spoznajom i u druge teškoće psihičkog i mentalnog zdravlja. Tu se ubrajaju i poremećaji ponašanja, prilagođavanja, uznemirenost, depresija – što obuhvata između 20 i 24 procenta povratnika sa pomenutih ratišta.
Od svih veterana iz Iraka i Avganistana koji su tražili usluge Departmana za veterane, poremećaje posttraumatskog stresa doživelo je trideset procenata.
Veterani iz Vijetnamskog rata bili su za dva procenta više pogođeni ovim stresom.
Studija kaže da su razlike među polovima i rasama minimalne. Ali, najmlađa proučavana grupacija, veterani između 18 i 24 godine, podložna je najvećem riziku – jer oni su najčešće nižeg ranga i izloženi su većim borbama nego nadređeni i stariji u vojsci.
Kako je ovde reč samo o veteranima koji su prošli kroz Centar za ispitivanje pri Departmanu ili odeljenju za veterane, pitanje je koliki je njihov pravi broj. Iz tekućeg rata u Iraku, ili Avganistanu, kroz centre odeljenja za veterane prošlo je, prema postojećim podacima, dve stotine hiljada osoba.
Istraživanja ukazuju na to da oko 20 odsto pati od ozbiljnih povreda oštećenja mozga i kičmenog stuba, a isto toliko ih se vratilo sa amputiranom rukom ili nogom, sa slepilom ili gluvoćom.
Iskustvo, međutim, pokazuje da svaka osoba povređena na aktivnom vojnom zadatku postaje dugoročna cena rata.
Zahvaljujući radu Linde Bejmlis, profesorke sa Harvarda, i profesoru Džozefu Stiglicu, Nobelovom laureatu za ekonomiju, sa Kolumbija univerziteta, došlo se do zaključka da je broj ranjenih u Iraku i Avganistanu daleko veći nego što je to Pentagon izneo. Mnogo dalje doseže i sadašnja i buduća cena koju će platiti američki poreznici. Ovo dvoje naučnika je procenilo da će to biti suma od 536 milijardi dolara, a moguće je i više. Za samo jednog vojnika – razmešteno je 1,4 miliona – koji se vrati sa povredama mozga, na primer, pomoć i nega koji su dugotrajni mogla bi da dostignu minimum 3,4 miliona dolara.
Prema zvaničnim statistikama kongresnog budžetskog biroa, cena rata u Iraku košta oko 200 miliona dolara dnevno, što je šest milijardi dolara mesečno. Ukupna suma je, približno, 400 milijardi dolara. Računice dvoje vrhunskih profesora svetskog ranga govore drugačije: do povlačenja trupa 2015. godine, ako se rat završi do tada, biće potrebno čak nezamislivih 2,5 biliona dolara, objavio je list "Nju stejtsmen".
Tako se razlikuju i podaci o ranjenim osobama koje se vraćaju u zemlju. Administracija zvaničnog Pentagona, koju koristi i štampa, govori da je od početka ove godine broj ranjenih 23.000, dok Departman za poslove veterana, odeljenje američke vlade nezavisno od Pentagona, objavljuje kako je u iračkom ratu ranjeno više od 50.000 osoba.
Podrazumeva se, bez sumnje, da je među njima veliki broj obolelih od mentalnih bolesti i stresova koji ih prate, sa još neizračunatom cenom njihovog lečenja. Trenutno nepoznati finansijski i ljudski troškovi rata biće ipak, sasvim je izvesno, kad-tad ispostavljeni.
Branka Mikić
[objavljeno: 19.03.2007.]
