Izvor: Politika, 13.Sep.2010, 23:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skraćena senka armije, možda i sudstva

Turski birači prihvatili promene „generalskog ustava” i potvrdili dominaciju vladavine konzervativaca

Od našeg specijalnog izveštača

Istanbul, 13. septembra – Turski birači odobrili su kontroverzne ustavne promene i konzervativnom premijeru Redžepu Tajipu Erdoganu omogućili važnu političku pobedu uoči parlamentarnih izbora jula naredne godine.

Premijerov savetnik ne mora više da se brine za „mentalno zdravlje i patriotizam” onih koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se protivili jučerašnjem referendumu o promenama oktroisanog ustava koji je armija ostavila posle vojnog udara 1980: 58 odsto birača podržalo je promene za koje predlagači kažu da Tursku približavaju demokratskim standardima Evropske unije.

Erdogan, koji je noćas proglasio pobedu i odmah posle toga razgovarao telefonom sa Barakom Obamom, odmah je izjavio: „Referendum je prelomna tačka demokratije i otvara novu i svetlu budućnost. Oni koji žude za vojnim udarima osuđeni su da izgube.”

Referendum o 26 amandmana pretvorio se u bojište između vlade – koju predvodi sve jača klasa posvećenih islamskih vernika, i tradicionalne sekularne elite – koja je nekada držala lavovski komad moći i smatra se čuvarom principa republike iz vremena Ataturkovih reformi 1923.

Izglasane promene sada skraćuju dugu senku koju je armija decenijama bacala na nacionalnu politiku pa je, zakazujući referendum tačno na 30. godišnjicu udara 1980, Erdogan birače želeo da upozori na traumatsku prošlost.

Birači, koji su 2002. premijerovu Partiju pravde i razvoja (AKP) prvi put doveli na vlast, prihvatili su Erdoganov argument. Veliki reformator muslimanskog sveta, kako AKP sebe predstavlja, uverila je većinu Turaka da njihov lider nije despot već im demokratskim promenama otvara put ka EU.

Usvajanje promena je signal da su Turci posle više generacija – tokom kojih su armiju doživljavali kao čuvara kemalizma – zasićeni uplitanjem vojske u politiku i da sve manje veruju onima koji smatraju da je očuvanje sekularizma važnije od produbljivanja demokratije.

Radi se o odlučnom koraku da se Turska izvuče iz tutorstva armije. Vojni udar 1980, poznat kao Operacija bajrak (zastava), umnogome je odgovoran za anarhiju koja je potom zahvatila Tursku. Tokom burne kampanje Erdogan je zato najviše insistirao upravo na čišćenju zemlje od legata vojske.

Erdoganova jednopartijska vlada, koja osam godina upravlja Turskom,  ističe da su amandmani u skladu sa zahtevima za članstvo EU jer armiju stavljaju pod striktniju kontrolu civilnih sudova.

Redizajniranje visokog sudstva je trn u oku sekularne opozicije koja tvrdi da će izmenjeni način izbora sudija omogućiti da AKP preko većine u parlamentu uspostavi kontrolu nad visokim sudstvom koje je, recimo, oborilo premijerov zakon o ukidanju zabrane na nošenje islamske pokrivke za žene – hidžaba – u školama i na univerzitetima.

Reforme u Ustavnom sudu i Visokom komitetu sudija i tužilaca omogućavaju predsedniku Turske –Abdulahu Gulu AKP-a – i drugim telima vlade AKP-a da imenuju većinu sudija i tužilaca. AKP tako dobija gotovo kompletan monopol na sva tri ogranka vlasti.

Promene u sudstvu mogu da imaju gotovo revolucionarne posledice i prete da dodatno podele tursko društvo, tvrdi poražena strana.

„Ohrabrena uspehom, vladajuća stranka će se još manje obazirati na drugu stranu političkog spektra, dok će opozicija morati da bude oštrija da bi se suprotstavila vladi”, kaže danas „Politici”  uticajni komentator „Hurijeta” Jelčin Dogan.

Opozicija takođe strahuje od Erdoganove namere da se, na talasu referendumske pobede, ekonomskog buma i pretvaranja Turske u regionalnu silu, odmah vrati na stari plan pisanja potpuno novog ustava.

Amandmani koje je predložio AKP tiču se pitanja jednakosti pred zakonom, privatnosti, prava na smeštaj i putovanje, zaštite prava porodice i dece, kolektivnih ugovora, pravila funkcionisanja političkih partija, uvođenja ombudsmana za aktivnosti vlade, parlamentarnog prezidijuma, sudstva, Ustavnog suda, Visokog komiteta sudija i tužilaca i utiranja puta za suđenje liderima vojnog udara pre 30 godina.

Evropska unija pozdravila je usvajanje amandmana, ali je istovremeno dala do znanja da će pažljivo pratiti razvoj situacije.

Bez obzira na kritike, AKP je i ovom prilikom pokazao da je najbolje organizovana stranka u Turskoj  i da su njeni aktivisti motivisaniji od drugih, čime je proširen i konsolidovan uticaj u raznim sferama turskog institucionalnog života.

Spekuliše se i da bi Erdoganov referendumski uspeh mogao da vodi otvaranju pregovora sa kurdskim grupama, sa ciljem da se okonča dug i krvav sukob kurdskih nacionalista i turske države.

Tenzija se juče najviše osetila upravo u provincijama sa većinskim kurdskim stanovništvom gde su lokalne partije pozvale na bojkot u znak protesta što predložene promene ne popravljaju prava etničkih manjina. Apel je uticao da je odziv birača bio 77 odsto, manje od očekivanog.

„Erdogan nastavlja da gigantski problem Kurda gura pod tepih”, kaže Dogan. „On mora da odgovori na pitanja. Prvo, da li uopšte ima rešenje, i, drugo, da saopšti šta je rešenje.”

Erdoganu su pobedu doneli birači iz Istanbula i Ankare, kao i iz istočnih i centralnih delova – tradicionalnih uporišta ruralnog konzervativizma – dok su glasači sa Egeja i Mediterana većinski bili uz Kemala Kiličdaroglua, lidera glavne opozicione Republikanske narodne partije kome je, uz proceduralno objašnjenje, juče onemogućeno da glasa.

Širom zemlje je zbog raznih incidenata uhapšeno blizu 140 osoba.

Krugovi biznisa uglavnom su zadovoljni jer su smatrali da bi odbijanje reformi zatrovalo tursku politiku dovoljno da uplaši investitore i uspore spektakularan ekonomski rast. 

Nema sumnje da je otisak Erdoganovog ličnog pečata na Tursku  ubedljiviji od ostavština njegovih prethodnika. Premijer sada legitimno može da kaže da je ne samo omogućio bum ekonomije i dramatično pojačao globalni status Turske, već i da je zemlju približio demokratiji kao niko pre njega.

Bilo je to dovoljno za jučerašnju pobedu. Po svemu sudeći biće dovoljno i za novu na parlamentarnim izborima za osam meseci.

Boško Jakšić

 

objavljeno: 14.09.2010.

Nastavak na Politika...

TimockeVesti.net: Skraćena senka armije, možda i sudstva