Izvor: Politika, 15.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skijanje u pustinji
Vrtoglavi uspon Dubaija među svetske metropole s kojima se takmiči i po fascinantnim zdanjima od kojih zastaje dah
Od našeg specijalnog izveštača
DUBAI, januara – Od sedam emirata udruženih 1971. godine u jednu državu najveći procvat i duboke promene doživeo je Dubai, iako leži na manjim rezervama nafte nego susedni Abu Dabi, zvanična prestonica Ujedinjenih Arapskih Emirata. Šireći se neverovatnom brzinom na sve četiri strane pustinjske obale Persijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaliva i stremeći u vrtoglave visine pročuo se u svetu i po fascinantnim građevinama koje, po zamisli vlasnika zemlje prebogate "crnim zlatom", treba da pariraju svetskim čudima.
Grad sa preko tri miliona stanovnika, koji godišnje poseti na milione turista, mahom iz islamskih država, ali sve više i iz Evrope i Amerike, danju odzvanja od silne buke teških mašina sa gradilišta na kojima se radi i noću, ali u tišini i pod svetlima.
Isprepletan vidljivim kontrastima istoka i zapada na svakom koraku, biser Bliskog istoka sa kosmopolitskim srcem, kakav nadimak je već stekao, sve teže održava balans između očigledne opčinjenosti oblakoderima i tradicionalne arapske arhitekture. Sve, međutim, odiše u ritmu islama, bez obzira na to što se toči alkohol u restoranima i barovima, što u samoposlugama mogu da se kupe svinjski proizvodi i što muslimanke voze brza kola u crnim abajama ispod kojih viri džins.
Jedro – ikona Arapskog zaliva
Šeik Mohamed bin Rašid al Maktum, potpredsednik države, premijer i vladar Dubaija, poput nedavno preminulog brata koga je nasledio prošle godine, vešto koristi prednosti bescarinske zone i obilno podržava razvojni bum grada koji je danas ono što je bio Šangaj: ogromno gradilište gde je, po pisanju "Njuzvika", zaposlena gotovo četvrtina svih građevinskih kranova na svetu. Oko džinovskih skalamerija rade armije sezonskih radnika iz Indije, Pakistana, sa Filipina..., viseći 24 časa po skelama, pa nije ni čudo što se, kažu, jedan sprat završavi za tri pa i manje dana.
Čak i letimičnim pogledom s leve ili desne strane neke saobraćajnice iz najnovije mreže širokih puteva, sa po pet traka u oba smera, oko srca grada – nema, međutim, ni jednog podzemnog ili nadzemnog prelaza na drugu stranu – vidi se da je svaka nova zgrada, kula ili soliter drugačijeg izgleda, oblika i boje. Fantastične graditeljske zamisli brojnih arhitekata iz Evrope, Australije i sa Bliskog istoka, realizovane uz gomile para, naprosto zaustavljaju dah. Ne zna se šta izgleda moćnije: Emiratske kule, dva najviša oblakodera u Dubaiju (poslovni deo visok je 355 metara, a hotel 305) "blizanci" dizajnirani u identičnom ultramodernom stilu – liče na mobilne telefone – zgrada Privredne komore, u plavim staklenim pločama sa zlatnim ornamentima pored koje je još velelepnija Nacionalna banka Dubaija ili 153 metara visoki soliter Dusit Dubai, u obliku slova Y.
Ovoj listi pripada i započeti ogroman hotelsko-stambeni kompleks Džumaira projektovan u obliku palme, čije bogate krošnje načičkane luksuznim apartmanima i stanovima sa vrtovima i unutrašnjim bazenima leže na vodi arapskog zaliva.
Ili, recimo, najnovije čedo grada, vrhunac najmodernije tehnologije građenja i materijala, kvart Emars Dauntaun Burdž Dubai, vredan 73 milijarde arapskih dirhama. Biće kažu, gotov do 2008. godine, a u samom centru imaće zgradu bez premca, najvišu na svetu, sa preko 90 spratova.
Turiste, i pored toga, i dalje magnetski privlači čuveni Burdž al Araba, koji noću na svaka tri minuta drugačije svetli i koji je rezervisan samo za povlašćene. Taj najluksuzniji hotel na svetu, sa pet zvezdica, čim je završen 1999. godine proglašen je za ikonu i zaštitni znak Dubaija ali i čitavog arapskog zaliva. Viši od Ajfelove kule, a 60 metara niži od Empajer stejt bildinga ima 202 raskošno nameštena dupleks apartmana i restorane na samom vrhu, ali i dole ispod vode, oblikovan je kao veliko jedro ukopano 40 metara duboko u veštačko ostrvo. Sve što u njemu sija, priča se, pravo je zlato.
Astronomske cene izazivaju istu onu vrtoglavicu kao kad su Andre Agasi i Rodžer Federer odigrali jednu partiju na ogromnom hotelskom heliodromu uoči Teniskog turnira u Dubaiju i kada su lopte sa 28. sprata padale na sve strane dole u vodu.
Sneg kao vrhunska atrakcija
Najveća atrakcija grada, koji je od skromnog naselja čiji su se stanovnici bavili ribarenjem, trgovinom datulama i sušenim ribama, za nepunih pedesetak godina izrastao u modernu turističku oazu i značajan regionalni biznis centar, jeste bez premca bajkoviti skijaški centar gde se na debelim naslagama veštačkog snega sasvim normalno skija, sanka, grudva i gde na niskim temperaturama mrznu ruke, nos i obrazi. U obliku tube, masivni metalnosivi krov pokriva pet skijaških staza na visini od 400 metara, žičaru i zabavni park. Ski Dubai je prvi i jedinstven na Bliskom istoku. Domaćini ga naširoko reklamiraju kao najhladniji kutak sa preko 6.500 tona snega u toplom Dubaiju.
U njega se ulazi iz jedne od tri u drugačijoj boji povezane zone luksuznog trgovinskog centra Emirati gde je smešteno preko 430 radnji, restorana, ogroman bioskop, dvospratni zabavni kutak, magični planet... Prednjim deo je u staklu tako da kroz njega sasvim lepo može da se vidi parče zimske čarolije sa dekorom od zelenih jelki, pingvinima i sneško belićima. Svaki korak, sat i usluga na beloj ledenoj površini plaća se umerenim cenama i tu se iznajmljuje bukvalno sve što je potrebno: od obavezne zimske gradarobe, preko skija, običnih i električnih sanki, do učitelja skijanja za privatne i grupne časove. Nude se i polise osiguranja u slučaju nespretnog pada ili bilo koje druge povrede na snegu.
I dok se s druge strane stakla u ljupkom restoranu zvučnog imena "Sent Moric" sedi u kratkim rukavima i šortsevima, jede sladoled i pije hladna limunada Ski Dubai deluje naprosto nestvarno: koliko za ovo podneblje toliko i među potomcima Beduina.
Mirjana Aksentijević
[objavljeno: 15.01.2007.]
.jpg)
