Izvor: Blic, 30.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skandal Liberala pred izbore u Nemačkoj
Skandal Liberala pred izbore u Nemačkoj
BERLIN (Sense)- Tek što se bio završio kongres liberala na kojem je, na iznenađenje političke javnosti, šef partije Gvido Vestervele promovisan za kandidata za kancelara, Jirgen Meleman, jedan od najuticajniih ljudi u partijskom rukovodstvu, šef partije u pokrajini Severna Rajna - Vestfalija i autor partijskog 'projekta 18’' koji govori o planu da se na predstojećim izborima osvoji 18 odsto glasova, pobrinuo se za prvu 'aferu', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja bi partiju mogla približiti željenom cilju. Stao je, iza odluke da se Jamal Karsli, poreklom Sirijac, koji živi u Nemačkoj trideset godina, bivši poslanik Stranke zelenih, primi u Liberalnu partiju i postane član frakcije u pokrajinskom parlamentu.
'Multietnički' sastav frakcije bio bi svakako poželjan da se Karsli pre toga nije izjasnio da se politika izraelske vlade služi nacističkim metodama i time navukao na sebe odijum da je - antisemita. Posle snažnih protesta sa svih strana koji su više bili usmereni ka Melemanu nego ka Karsliju, Meleman je sazvao konferenciju za štampu i na njoj pročitao Karslijevo pismo, u kojem ovaj saopštava da je podneo ostavku na članstvo u Liberalnoj partiji. Partija se Karsliju 'revanširala' time što ga je, kao 'nepartijca' ostavila da radi za frakciju, ali žestina napada na Melemana nije zbog ovog 'ustupka' postala manja. Najpre su reagovali čelnici Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, predsednik Špigl i njegov potpredsednik Fridman, koga je Meleman optužio da svojim ponašanjem doprinosi širenju antisemitizma, baš kao što to svojom politikom čini i izraelski premijer Šaron. Špigl je ukazao da je Melemanov argument jedan od klišea antisemitizma, a šef liberala Vestervele ponudio je da se u direktnom razgovoru objasni sa Špiglom i otkloni sve otvorenije optužbe da je cela stranka krenula Melemanovim stopama u potraži za onih desetak odsto glasova koji joj nedostaju da bi se 'projekat 18' ostvario. Špigl je razgovor odbio, tražeći od Vestervelea konkretne dokaze da FDP nije zarobljenik svog ambicioznog i okretnog partijskog 'kneza' - Melemana, koji je poznat kao veliki prijatelj Arapa. Pošto te dokaze Vestervele nije mogao da pribavi od Melemana, krenuo je u Izrael da bi najviše izraelske političke ličnosti ubedio kako su glasine o uklonu njegove stranke udesno - samo priče. U redovnoj kolumni u listu 'Nojes Dojčland', koji je sačuvao ime ali ne i uređivačku politiku iz vremena kad je bio zvanični organ SED, partije istočnonemačkih komunista, Meleman je 'stručno' objasnio da je uspon desnog ekstremizma u Evropi rezultat 'probuđene samosvesti građana' i 'emancipacije demokrata'. Ta analitička površnost, za koju se nikad ne zna da li je sračunata ili je posledica pregrejane želje da se oponira političkom establišmentu, donela je Melemanu titulu domaćeg Hajdera, političara kojeg ni u rodnoj Austriji ne smatraju mnogo boljim od jednog Le Pena.
Kad je počelo da se govori o 'hajderizaciji' liberala, na javnu scenu stupio je i počasni predsednik partije Hans Ditrih Genšer, inače jedan od političkih 'roditelja ' Jirgena Melemana. U berlinskom 'Tagešpiglu' on je ponovo afirmisao stavove liberala, utvrđene na kongresu u Manhajmu, a sve one koji bi da ta dugoročna programska opredeljenja liberala 'obogate' dodacima populizma, uputio je da pokušaju da svoje ideje 'proguraju' na narednom partijskom kongresu. U međuvremenu su se i istraživači javnog mnjenja dali na posao i utvrdili da je rejting liberala porastao za tri odsto i dostigao 12 procenata. To je već bio znak da se u raspravu uključi i sam kancelar Šreder, pa i patrijarh zelenih, ministar Fišer. Obojica su napali liberale, ali to je, ne samo u liberalnim redovima, protumačeno kao izraz njihove nervoze i zabrinutosti za ishode izbora. Jer, ako se liberali utvrde na deset ili više procenata glasova, onda će sa koalicijom CDU/CSU imati dovoljno da glatko zamene na vlasti koaliciju socijaldemokrata i zelenih. Liberali skloni 'rušenju tabua', brinu i kandidata za kancelara Štojbera, koji je svestan da mu, u njegovoj konzervativnoj biračkoj populaciji odveć 'liberalne' izjave a la Meleman mogu naneti samo štete. On je opomenuo svoje buduće koalicione partnere da je 'igranje vatrom antisemitizma iz taktičkih razloga neodgovorno' jer je odgovornost prema nemačkim jevrejskim građanima i državi Izraelu deo 'državnog rezona' i 'opšteg političkog konsenzusa u zemlji'. Hoće li Štojbera imati ko da čuje u FDP, odnosno hoće li biti nekog ko će moći da stavi tačku na dvosmislenu predizbornu kampanju, pokazaće naredni meseci. A rezultati septembarskih izbora pokazaće da li opšti konsenzus, o kojem govori Štojeber, i dalje važi u Nemačkoj. Branislav Milošević Šreder uvredio Berluskonija
Nemački kancelar Gerhard Šreder uvredio je italijanskog premijera Silvija Berluskonija, saveznika u EU i NATO, uporedivši ga sa ultradesničarima Žan Mari Le Penom i Jergom Hajderom. 'Ne smemo da dozvolimo da Evropa padne u ruke ljudi kao što su Berluskoni, Hajder ili Le Pen', rekao je Šreder u članku jednog nemačkog lista koji je napisala grupa koja se bori protiv ekstremizma desnice.
