Izvor: Blic, 24.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromaštvo koči Bugarsku
Siromaštvo koči Bugarsku
SOFIJA (Tanjug-Ekos) - Bugarska je najsiromašniji od svih kandidata iz srednje i istočne Evrope za ulazak u Evropsku uniju, saopšteno je u Sofiji. Regionalna studija, koju su sačinili eksperti Statističke službe EU (Evrostat), pokazuje da su Bugari trošili prošle godine 43 odsto prihoda na hranu - drastično više nego drugi kandidati za prijem u EU. Slovenci su, na primer, lane izdvajali svega petinu prihoda za hranu, a Česi i Slovaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nešto više - 21,2 i 24,3 procenta. Svaki Bugarin je lane pojeo u proseku 2,6 kilograma mesa i kobasica mesečno, dok je potrošnja te važne namirnice u Mađarskoj, Sloveniji i Poljskoj premašila pet kilograma.
Bugari su, sem toga, pili tri puta manje mleka od proseka u celom regionu, ali su zato prednjačili u potrošnji hleba - više od 11 kilograma mesečno, ili dva puta više nego Slovenci i Česi. Bugarska drži i rekord po broju nezaposlenih, jer je lane bez posla bilo 20,5 odsto ukupno radno sposobnog stanovništva. Inflacija u Bugarskoj skočila je u periodu 1995. do 2001. godine, prema podacima Evrostata, za više od 3.600 procenata. To je izuzetno visoko, ako se uporedi s rastom inflatorne stope u istom periodu u Češkoj od svega 45,2 odsto.
Analiza Evrostata takođe pokazuje da je Bugarska lane ostvarila industrijsku proizvodnju koja je za oko 16 odsto manja od nivoa te produkcije u 1995. godini. Bugarska vlada je ove godine obznanila da računa na prijem u EU do kraja 2007. godine, izražavajući istovremeno želju da se taj proces, ako je moguće, ubrza.
Predstavnik Evropske komisije u Ljubljani Ervan Fuer zatražio je od Slovenije da ubrza privatizaciju i poboljša uslove za strane investitore, te svoju privredu učini konkurentnijom. Fuer je precizirao da bi veće strane investicije ojačale slovenačku privredu i učinile je konkurentnijom pred ulazak te bivše jugoslovenske republike u Evropsku uniju - najverovatnije 2004. godine.
Predstavnik Evropske komisije, izvršnog tela EU, posebno je naglasio značaj privatizacije u tako važnim privrednim oblastima kao što su bankarstvo, telekomunikacije i osiguranje.
Slovenija, najbogatiji od svih deset kandidata za učlanjenje u EU, planira da u narednih pet godina uveća inostrana ulaganja na 30 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda. Kupovna moć Slovenaca je, prema najnovijim istraživanjima, za svega 28 odsto niža od proseka EU, a daleko iznad nivoa svih drugih zemalja istočne i srednje Evrope koje se nadaju prijemu u EU već 2004. godine.
