Izvor: Blic, 17.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromašni pobedili bogate
Siromašni pobedili bogate
Bogate zemlje su izrazile žaljenje zbog propasti pregovora o globalnoj trgovini koji su održani u Kankunu u Meksiku, a neke od njih su pozvale na reorganizaciju Svetske trgovinske organizacije (STO).
STO sa svojom prevelikom strukturom (broji 146 država članica) ima veoma komplikovan sistem donošenja odluka, baziran na postizanju konsenzusa, što pregovarači nisu uspeli da postignu na razgovorima koji su završeni proteklog vikenda. Zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u razvoju koje su jedinstveno nastupile, a koje se protive predlozima SAD i Evrope o trgovinskim sporazumima, bile su jedine koje su pozdravile propast pregovora.
Na drugoj strani, siromašne zemlje su zabrinute zbog toga što će proći veliki broj godina pre nego što proizvodi iz njihovih zemalja dospeju na tržište bogatih. Oni ističu da je u Kankunu propuštena velika šansa da se postigne dogovor s bogatim državama o globalnoj trgovini.
Analitičari predviđaju da će ubuduće biti veoma teško nastaviti pregovore koji su započeli u Dohi u novembru 2001. godine. Plan je bio da se zadovolje polarizovani pogledi između bogatih i siromašnih do kraja godine. U predviđanjima Svetske banke navedeno je da bi postizanje sporazuma u Kankunu pomoglo svetskoj ekonomiji do kraja 2015. godine sa 520 milijardi dolara.
Romano Prodi, predsednik Evropske komisije, opisao je STO kao 'srednjovekovnu organizaciju. Evidentno je da ova organizacija ne može da podrži težinu obaveza koje je dobila', rekao je Prodi.
Na početku samita u Kankunu entuzijazam i optimizam vladali su među delegatima.
'Jedini uspeh je to što su zemlje u razvoju uspele da se ujedine oko interesa kada je trgovina s bogatima i siromašnima u pitanju', rekao je Peter Draper sa Instituta za međunarodne poslove u Južnoj Africi.
Pitanje pregovora izgleda dosta komplikovano, ali se u suštini radi o jednostavnim stvarima. Krenimo redom.
Zašto su propali pregovori?
Pregovori su propali jer nije postignut dogovor o poljoprivredi, tačnije o subvencijama koje bogati izdvajaju svojim farmerima, koji su u poziciji da proizvode plasiraju po povoljnijim cenama na tržištu.
Ko je kriv za neuspeh?
Zbog kolapsa se uzajamno optužuju obe strane. SAD tvrde da siromašni moraju da budu spremni na kompromis da bi došlo do progresa, dok zemlje u razvoju optužuju EU da pokušava da progura previše ambicioznu zamisao o takmičenju u investiranju sa velikim multikompanijama.
Šta će se sada dogoditi?
Sledeći korak je da se razgovori vraćaju u Ženevu, daleko od očiju javnosti. Strah da dogovor neće biti postignut, kako je to predviđeno do kraja ove godine, više je nego realan. Pesimisti veruju da će sporazum biti usaglašen tek u 2005. godini.
Ko će najviše ispaštati zbog kolapsa?Trgovina je u poslednjih 50 godina bila motor-pokretač svetske ekonomije. Međutim, u poslednje dve godine vidan je pad na svim nivoima. Najveći gubitnik, ako se sporazum ne postigne do kraja godine, biće zemlje u razvoju. Prema Svetskoj banci, da je sporazum postignut, 144 miliona ljudi u svetu bilo bi spaseno siromaštva. Bogate zemlje su se ranije obavezale da će u potpunosti otvoriti svoja tržišta za tekstilnu robu do kraja 2004.
A. Petrović
