Izvor: S media, 28.Jul.2009, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromašni će tek osetiti udar krize
"Siromašne zemlje tek sada počinju da osećaju najteže udare ekonomske krize, mada u nekim sferama globalnog finansijskog tržišta ima pokazatelja da je najgore možda prošlo", izjavio potpredsednik Svetske banke za spoljne poslove Marvan Muašer.
Globalna ekonomska kriza bi mogla da ima razoran uticaj na zdravstvene i obrazovne projekte u zemljama u razvoju, osim ukoliko bogate nacije delić svojih mera stimulacije ne usmere na pomoć siromašnima, upozorio je zvaničnik >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Svetske banke.
On je naglasio da su siromašne zemlje teško pogodjene krizom za koju nisu odgovorne, niti imaju mogućnosti da joj se odupru, budući da su neposredno pre toga bile izložene teškoj krizi na sektoru hrane i energetike.
Ističući da je svetska ekonomska kriza u bedu bacila novih 90 miliona ljudi širom sveta, uglavnom u zemljama u razvoju, Muašer je podsetio i da je zbog nje bez posla ostalo 30 miliona ljudi.
Ovaj predstavnik SB, koji je svojevremeno bio ministar spoljnih poslova Jordana i zamenik jordanskog premijera, smatra da je kriza globalna i da zato zahteva i globalna rešenja, ali da mnoge od siromašnih država sveta, pre svega u Africi, osećaju "da su izostavljene iz jednačine".
"Socijalni aspekt krize" je u velikoj meri ignorisan, rekao je Muašer, dodajući da SB zbog toga poziva bogate nacije da 0,7 odsto svojih stimulativnih paketa usmere na podršku siromašnim zemljama.Glavni svetski davaoci pomoći, uključujući SAD i Japan, obavezali su se da će njen nivo povećati na 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka, ali zasad izdvajaju znatno manje.
Istovremeno, privredno najsnažnije države sveta troše bilione dolara na stimulativne pakete koji bi trebalo da omoguće izlazak iz ekonomske krize i obnovu privrednog rasta. Muašer je, medjutim, naglasio da je ignorisanje pomoći za siromašne "kratkovido".
Zemlje u razvoju, koje su bile zaštićene od prvog udara finansijske krize, sada su izložene "drugom i trećem", što se pre svega ogleda u smanjenju doznaka domaćih državljana zaposlenih u inostranstvu, u opadanju stranih investicija u zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturne projekte, kao i u nemogućnosti dobijanja kredita.
"Zdravstvo i obrazovanje su prve oblasti koje vlade siromašnih zemalja zanemaruju kada je budžetski deficit visok. Na duži rok to će imati vrlo teške posledice", upozorio je Muašer.
Govoreći o stimulativnim paketima, zvaničnik SB je ocenio da oni "izgleda deluju", ali da bi se podstakao oporavak potrebno je učiniti više - očistiti bankarski sektor, uvesti novu finansijsku regulativu, zaključiti tekuću rundu trgovinskih pregovora o liberalizacije svetske trgovine, da bi se izbegle pribegavanje protekcionističkim merama, i postarati se da siromašne zemlje ne budu zanemarene.
On je najavio da će Medjunarodni monetarni fond (MMF) i SB u oktobru održati godišnji sastanak u Istanbulu, medju čijim temama će biti i klimatske promene i održivi razvoj.
"Ne možemo da tražimo od zemalja u razvoju da preduzmu mere za izbegavanje klimatskih promena, a da im u tome ne pomognemo. To će biti jedna od tema razgovora na ovom skupu", izjavio je Muašer.
