Izvor: Politika, 01.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simbolična presuda madridskim teroristima
Na hiljadugodišnji zatvor osuđeni su juče u Madridu dvojica Marokanaca Džamal Zugam i Osman Gnui i Španac Emilio Suares Traoras, glavnookrivljeni za najkrvaviji teroristički udar na evropskom tlu, bombaški napad na madridsku gradsku železnicu u stanici Atoča, 11. marta 2004. godine.
Presuda je simbolična, jer maksimalna kazna po španskim zakonima iznosi 40 godina i osuđeni će toliko i odslužiti, ali sud je milenijumskom robijom hteo da trajno obeleži strahotne razmere zločina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa je okrivljenima računao po 30 godina za svaku od 191 žrtve i 18 godina za svakog od 1841 ranjenog, što sabrano iznosi oko 40.000 godina.
Ostalima od 28 optuženih u procesu koji je trajao od februara do jula ove godine izrečene su različite vremenske kazne, a sedmoro je oslobođeno. Na opšte iznenađenje, kako prenose agencije, među njima je i Rabi Osman Ahmed, zvani "Mohamed Egipćanin", kome je svojevremeno pripisivana vodeća uloga u pripremi napada, a i on sam time se hvalio u jednom prisluškivanom telefonskom razgovoru. Tokom suđenja, međutim, dokazi za to nisu nađeni. Rabi se inače već nalazi u zatvoru, u Italiji, zbog drugih terorističkih aktivnosti.
Blaže nego što se očekivalo prošao je i Abdelmadžid Bušar. Sud je u njegovom slučaju odbacio optužbu za ubistvo pa je osuđen, zajedno sa još trojicom, po drugim tačkama i njima su dosuđene kazne u rasponu od 12 do 18 godina.
Bušarovo ime poznato je i ovdašnjoj javnosti, jer je on ovde i uhapšen, u avgustu 2005. godine na beogradskoj železničkoj stanici.
Prilikom legitimisanja kod njega su nađena lažna iračka dokumenta, a ubrzo je ustanovljeno da je u pitanju marokanski državljanin, jedan sa španske liste najtraženijih begunaca, i izručen je Španiji.
Bušar je posebno bio zanimljiv za istragu, jer se neposredno posle masakra skrivao u Madridu, zajedno sa glavnim vođama akcije. Početkom aprila policija je tragom poziva sa mobilnih telefona locirala sklonište, a Bušar je jedini uspeo da pobegne, dok su preostala sedmorica u kući preduhitrila poteru, samoubilački aktivirajući eksploziv.
Od 28 optuženih u procesu koji nije dugo trajao, ali je izuzetno dugo i mukotrpno pripreman, 19 je bilo Arapa, mahom Marokanaca, i devet Španaca, preciziraju agencije pominjući da je među njima bila i jedna žena koja je zaverenike snabdela ukradenim dinamitom.
Čitajući juče presudu u direktnom TV prenosu i pred "zamuklom sudnicom", uz vanredne mere obezbeđenja, sa policijskim psima na ulazu u zgradu iznad koje su kružili helikopteri, sudija Havijer Gomes Bermude definitivno je isključio bilo kakvu umešanost baskijskih separatista u martovskom terorističkom pokolju.
Treba se prisetiti da je tadašnja konzervativna španska vlada premijera Hosea Asnara požurila da odmah optuži Baske želeći da spere sa sebe odgovornost da je terorizam dovela u Španiju šaljući svoje vojnike na iračko ratište.
Stručnjaci su odmah rekli da u napadu ne prepoznaju rukopis ETA, a to je vrlo brzo postalo očigledno i celoj javnosti. Na izborima održanim neposredno posle napada birači su odgovorili vladi tako što su glasali za opoziciju. Asnar je izgubio, a na njegovo mesto došao je socijalista Sapatero kojem je jedan od prvih poteza bio vraćanje Španaca iz Iraka.
D. Dragić
--------------------------------------------------------------------------
Zakon protiv Frankove diktature
Madrid – Donji dom španskog parlamenta usvojio je Zakon o istorijskom pamćenju kojim se, više od tri decenije posle ponovnog uspostavljanja demokratskog poretka u toj zemlji, osuđuje puč generala Fransiska Franka i njegova 40-godišnja diktatura.
Zakonom, usvojenim posle dvodnevne debate, formalno je osuđen Frankov fašistički režim, a preki ratni sudovi, koji su Frankovim protivnicima masovno izricali smrtne kazne u vreme građanskog rata (1936–1939), proglašeni su nezakonitim.
Ovim zakonom je lokalnim (pokrajinskim) vladama dato ovlašćenje da, ako žele, pristupe iskopavanju masovnih grobnica iz perioda građanskog rata, a istovremeno je uvedena obaveza da sa ulica i javnih zgrada budu uklonjeni svi simboli iz Frankovog perioda.
Tanjug
[objavljeno: ]
