Izvor: Politika, 16.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Silovanje na Okinavi
Jedan marinac se malo zaigrao i ponovo uzburkao emocije Japanaca prema američkim vojnicima
Slične stvari se događaju svugde gde veliki broj vojnika dolazi u kontakt sa civilnim okruženjem, ali najnovija epizoda na Okinavi ponovo je dotakla osetljivi nerv – i u oštar fokus stavila američko vojno prisustvo u Japanu.
Jedan 38-godišnji američki marinac je prošle nedelje, na kraju večeri provedene u jednom baru na Okinavi, „pokupio” lokalnu devojčicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i svojim motociklom je odveo do stana, u bazi na periferiji grada Okinave. Kad se našla sama između četiri zida sa vojnikom, devojčica se predomislila i zatražila da je vrati kući. Umesto motociklom, marinac ju je povezao kolima i usput napao. Nije jasno da li se silovanje zaista dogodilo, ali je izvesno da je, prema svedočenju devojčice, pokušano.
Kad je vest obelodanjena, prvo se na noge digla Okinava, a potom slučaj postao predmet velike medijske pažnje na nivou cele nacije. U međuvremenu uhapšeni marinac poriče neke detalje iz priče devojčice i pravda se da nije znao da je maloletna. Ali, krčag je razbijen.
Žitelje Okinave, nikad preterano srećne zbog velikog prisustva američkih vojnika na njihovim ostrvima (ima ih oko stotinu, razbacanih u oko hiljadu kilometara dugom arhipelagu na pola puta između glavnog japanskog kopna i Tajvana) – uprkos značaju koji tamošnje baze imaju za ekonomiju ovog inače najmanje razvijenog dela Japana – ovo je podsetilo na dosad najveći skandal ove vrste: slučaj iz 1995. kada su trojica marinaca brutalno silovala njihovu 12-godišnju sugrađanku. Zahtevi da Amerikanci napuste Okinavu zato su ponovo glasni. U opticaju su krupne reči – premijer Fukuda kaže da je to nešto „neoprostivo” – zahteva se revizija celokupnog vojnog sporazuma, dok diplomatija nastoji da „kontroliše štetu”.
Emocije su jake s razlogom. Okinava je u završnici Drugog svetskog rata, u njegovom pacifičkom produžetku i posle nemačke kapitulacije u Evropi, bila jedno od najkrvavijih poprišta – u američkom napadu koji je trajao od marta do juna 1945. poginula je oko trećina tadašnjih nešto više od 400.000 stanovnika. Okinava je posle kapitulacije, usledile nakon atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija, postala de fakto američka kolonija, koja je pod japanski suverenitet vraćena tek 1972.
Prvo silovanje marinci su izvršili još daleke 1955, kada je žrtva bila jedna devojčica od samo šest godina. Potom, retko da je prošla godina, a nije bilo nekog incidenta. Iako je američka vojska i danas glavni poslodavac u ovoj prefekturi, čak 85 odsto od danas 1,2 miliona tamošnjih žitelja traži njen odlazak, što je želja koja će za nekoliko godina biti samo delimično ispunjena.
U 14 baza, koje se prostiru na 18 odsto teritorije Okinave, danas je 18.000 od ukupno oko 40.000 američkih vojnika na japanskom tlu. Posle okončanja hladnog rata učinilo se da ih tamo treba mnogo manje, ali nove realnosti su donele reviziju tih procena. Ruska pretnja je doduše umanjena (premda se u poslednje vreme i to preispituje), ali danas je potrebna strateška protivteža Kini, treba, za svaki slučaj, biti i blizu Tajvana, a uz to, nikad se ne zna i šta bi mogla da preduzme nepredvidljiva (Severna) Koreja.
Sa Okinave će do 2014. ipak otići oko 8.000 marinaca. Od Japana se dotle očekuje da preuzme veći teret sopstvene bezbednosti, dok će Amerikanci koji tamo ostanu biti pripravni samo za vanredne regionalne intervencije.
U međuvremenu, zatražena je promena uslova pod kojima tamo borave nedobrodošli gosti. Na osnovu ugovora iz 1960, američki vojnici nisu u nadležnosti japanske policije i sudova. „Drastičnu reviziju” tog pravila sada traži guverner Okinave, kome je američki ambasador iz Tokija uputio pismo sa opširnim izvinjenjem, a potom i lično preneo svoje žaljenje.
U bazama je, kako se javlja, započet program vanredne edukacije i preispitivanja dosadašnjih pravila službe. Nagoveštena je i darežljiva kompenzacija porodici žrtve, ali malo je izgleda da će doći do radikalnih promena statusa Amerikanaca: visoka politika i strateški interesi su ipak važniji od jednog neprijatnog incidenta.
M. Mišić
[objavljeno: 17/02/2008]
