Izvor: Deutsche Welle, 03.Jan.2017, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Sigurno mesto“ – sigurna zemlja
Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer izneo je koncept „nove bezbednosne arhitekture“ u Nemačkoj. Njegove mere se u suštini svode na jačanje federacije u odnosu na pokrajine koje bi izgubile neke od nadležnosti.
Zbog terorističke opasnosti u Nemačkoj, ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (CDU) založio se da federacija dobije veće nadležnosti u odlučivanju o prisilnom vraćanju potražilaca azila iz Nemačke. Trenutno su za donošenje odluka o tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << nadležne savezne pokrajine u kojima se potražioci nalaze. De Mezijer je predložio da se formiraju federalni sabirni centri za ljude kojima predstoji izgon iz Nemačke. Svoje predloge je izneo u tekstu koji je kao gostujući autor napisao za dnevnik Frankfurter algemajne cajtung. Takvi centri bi, ponjegovom mišljenju, mogli da se otvaraju u blizini putničkih aerodroma a vraćanje ljudi iz njih bi „bilo sprovođeno bez odlaganja“.
U svom tekstu, De Mezijer se založio i za izmene u bezbednosnoj arhitekturi Nemačke – takođe prema principu prenošenja nadležnosti sa pokrajina na federaciju. Tako bi prema njegovom konceptu istraga u vezi sa nedozvoljenim boravkom stranaca u Nemačkoj bila prevashodno u rukama federalne policije. Pokrajinski uredi za zaštitu ustavnog poretka bi, nadalje, bili ukinuti a umesto njih bi bio formiran jedan savezni ured. Slična pomeranja nadležnosti De Mezijer traži i kada je reč o odbrani od kibernetičkih napada. Nadležnosti Saveznog kriminalističkog ureda su , po ministrovom mišljenju, suviše usko definisane. „Potrebna su nam jedinstvena pravila, na primer, kada je reč o kontroli onih koji nas ugrožavaju“, piše u tekstu.
Vlada u Berlinu smatra da bi izbeglice iz Sirije u Nemačkoj mogle da izgube zaštićeni status, ukoliko se u njihovoj otadžbini primirje pretvori u stvarni mir. Međutim, još uvek postoji dosta skepse oko toga. (03.01.2017)
Dogovor sa SPD pod znakom pitanja
De Mezijer je izneo i neke ideje o tome kako ograničiti doseljavanje u Nemačku. Tako on smatra da bi trebalo nanovo definisati status takozvanih „sigurnih zemalja porekla“ i to tako da se sigurnom smatra svaka zemlja u kojoj postoji bar jedno „sigurno mesto“ u kojem ugrožene osobe mogu da borave u dostojnim uslovima. Tako bi bilo moguće da se ugovori o izbeglicama poput onoga koji je Evropska unija sklopila sa Turskom sklapaju i sa državama Severne Afrike. „Tri stuba“ na kojima počiva dogovor sa Turskom su: „Vraćanje izbeglica bez provere zahteva za azil, postojanje dostojnih uslova za prijem na „sigurnim mestima“ i kao i postojanje legalnih puteva za zbeg“.
Oko bezbednosnog koncepta za Nemačku će uskoro morati da se dogovaraju i stranke velike koalicije, a ti dogovori će biti veoma teški. Socijaldemokrate kao koalicioni partner CDU imaju sasvim različita gledišta. Tako je šef SPD i vicekancelar Zigmar Gabrijel rekao da se borba protiv terorizma ne može voditi samo policijskim, već i kulturnim merama. SPD je, doduše, nagovestila da je spremna da pristane na mere pojačanog video-nadzora na javnim mestima, ali odbacuje koncept sabirnih centara za izbeglice koje treba da budu vraćene iz Nemačke, smatrajući da se tu radi prosto o tranzitnim zonama. Socijaldemokrate su tu ideju već jednom odbacile – u diskusijama vođenim sredinom 2015. godine.
.jpg)
