Izvor: Politika, 28.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Shefer Putinu: Pretnja raketama beskorisna
Snaga muzike koju ćemo čuti iduće nedelje u Bukureštu u značajnom stepenu će zavisiti od tona nastupa predsednika Putina
Specijalno za „Politiku”
Moskva, 28. aprila – Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer upozorio je u intervjuu britanskom „Fajnenšel tajmsu” ruskog predsednika Vladimira Putina da predstojeći samit NATO-a u Bukureštu ne treba da bude pokvaren novom demonstracijom „beskorisne antizapadne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << retorike” od strane ruskog predsednika.
Shefer je izrazio nadu da će Putin otvoreno razgovarati s liderima alijanse, ali da će Rusija u svemu tome zauzeti „konstruktivnu poziciju”. „Snaga muzike koju ćemo čuti iduće nedelje u značajnom stepenu će zavisiti od tona nastupa predsednika Putina, i ja ne znam kakav je to ton”, rekao je Shefer i dodao: „Dajte da probamo da izbegnemo agresivne izjave kao što je ’mi ćemo da usmerimo rakete na zemlje A, Be i Ce’. To ne samo da je beskorisno, nego me podseća na vreme mog detinjstva kad je postojao Berlinski zid i 'gvozdena zavesa’.”
Zahvaljujući upornim zahtevima SAD da Gruzija i Ukrajina budu primljene u NATO, napetost uoči samita u Bukureštu stalno raste. Rusija je u više navrata stavila do znanja da ne želi takav razvoj događaja i da će učiniti sve što može da ga spreči.
Na ukrajinski zahtev da bude primljena u NATO najpre je vrlo oštro reagovalo rusko ministarstvo inostranih poslova izjavom da će „moguća ukrajinska integracija u NATO ozbiljno iskomplikovati rusko-ukrajinske odnose” i da će u tom slučaju „Moskva preduzeti adekvatne mere”.
Kasnije je predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin objasnio da ni Ukrajina ni Gruzija ne odgovaraju kriterijumima NATO-a za prijem – ni po stepenu razvoja demokratije, ni ekonomije, ni po odsustvu sukoba na svojim teritorijama. Najoštriji je bio Putin koji je na konferenciji za novinare posle razgovora s ukrajinskim predsednikom Juščenkom rekao „da je strašno i pomisliti” kako bi izgledalo da Rusija usmeri svoje rakete prema Ukrajini, što će ona biti prinuđena da uradi ukoliko njen prvi sused uđe u severnoatlantsku alijansu.
Ipak, stav Rusije najbolje je razumela i podržava ga Angela Merkel koja je nakon razgovora s Putinom i Medvedevom izjavila da smatra da bi poziv Gruziji i Ukrajini u Bukureštu bio preuranjen. Isti stav deli i Francuska kao i nekoliko zemalja koje gravitiraju prema njima i koje smatraju da je evropska politika SAD usmerena na slabljenje jedinstva Evropske unije, a da je stupanje Ukrajine u NATO pokušaj širenja vojnog prisustva SAD u Evropi. Tome treba dodati i želju vodećih evropskih zemalja da pruže Medvedevu šansu. Nemačkoj je jasno da Rusija to ne može da proguta. Otvaranje vrata alijanse ruskim najbližim susedima novi ruski predsednik bi mogao doživeti kao šamar i mogao bi svoj stav prema Evropi, za koji se veruje da je liberalniji od Putinovog, izmeniti u neželjenom smeru.
U svakom slučaju, iako je Shefer istakao da su se u poslednje vreme pojavili signali koji daju nadu da će se odnosi sa Rusijom normalizovati, i kao primer naveo nedavne pregovore o postavljanju američke protivraketne odbrane u Evropi, izjava ruskog ministra inostranih poslova ga prilično demantuje. Ističući značaj predstojećeg razgovora između Putina i Buša u Sočiju, Lavrov je rekao da bi za Rusiju najprihvatljivije rešenje bilo da Amerika odustane od svojih planova.
Poslednji dani pred samit biće, očigledno, posvećeni usaglašavanju stavova u okviru NATO-a, ali, kako tvrde naši izvori, malo je verovatno da će se dogovoriti u korist Gruzije, a pogotovu Ukrajine.
I ukrajinski politolog Vladimir Filin, koji veruje da je stupanje ovih zemalja u NATO samo pitanje vremena, ne veruje da je to vreme došlo. „Nemci ne mogu da spreče ulazak Ukrajine u NATO. Njihov potencijal je tačno toliki da uspore proces. Zato u Bukureštu neće biti poziva ni Gruziji ni Ukrajini.”
Najverovatniji ishod jeste usporavanje širenja alijanse.
I ma kako paradoksalno izgledalo, to u ovom trenutku odgovara čak i Americi. Buš i Putin će moći u Sočiju da se pozabave drugim pitanjima i završe svoje mandate dokumentom u kome će biti konstatovano smanjenje, a ne narastanje uzajamne napetosti. U situaciji kad o najvažnijim pitanjima nema dogovora – ni to nije malo.
Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 29/03/2008]
