Izvor: Blic, 07.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sever će da profitira, jug će da gladuje
Ako se rast globalne temperature nastavi, najugroženija će biti polja sa usevima i doći će do smanjenja zaliha vode za piće u delovima Afrike, Latinska Amerike i južne Azije, koje naseljavaju na stotine miliona ljudi, jedan je od zaključaka Međuvladinog panela za klimatske promene UN, koji je juče objavio drugi izveštaj ove godine o posledicima globalnog zagrevanja.
Prema rečima Radžendre Pačaurija, predsedavajućeg Međuvladinog panela koji okuplja preko 2.500 naučnika iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preko 130 zemalja sveta, zagrevanje površine Zemlje dovešće do topljenja glečera na Himalajima, a Evropu i Severnu Ameriku će u narednim decenijama sve češće pogađati toplotni udari.
„Danas u suptropskim područjima imamo redukovane padavine, koje su mnogo ekstremnije prirode. Oluje će izazvati poplave, a niža priobalna područja će takođe biti pod vodom zbog rasta nivoa mora", kaže Pačauri.
Ipak, neće svi delovi naše planete biti jednako pogođeni klimatskim promenama, a nekima će rast temperature doneti i neočekivane beneficije. Rast temperatura će državama na severnoj Zemljinoj hemisferi, u Skandinaviji, Rusiji i Kanadi doneti i pogodnosti u razvoju prehrambene industrije.
Globalno zagrevanje već je dovelo do promena širom sveta, navodi se u novom izveštaju Međuvladinog panela. Crni scenariji najbolje oslikavaju šta bi moglo da se dogodi ukoliko se globalno zagrevanje nastavi. Kineska reka Jangcekoja obezbeđuje vodu, hranu i struju za više od 450 miliona ljudi, zbog topljenja glečera na Himalajima mogla bi da ostane bez značajnog dela pritoka. Između 30 i 60 odsto Amazona moglo bi da se pretvori u suvu savanu ukoliko temperatura poraste za dva do tri stepena Celzijusa.
„Današnja situacija u svetu, što se tiče klimatskih promena, slična je onoj sa mirovne konferencije u Minhenu 1938. godine kada su Velika Britanija i Francuska imale izbor da se suprotstave ili da puste Hitlera da radi šta hoće. Sada mi moramo da odlučimo da li ćemo nešto da preduzmemo ili ne", rekao je Žilijen Vandeburi, delegat belgijske vlade za pitanje klimatskih promena.
Izveštaj je usaglašen juče ujutru posle rasprave koja je trajala celu noć. Neki naučnici su optužili pojedine vlade da žele da ublaže prognoze o klimatskim promenama. Prigovore su uložile Kina, Rusija, SAD i Saudijska Arabija.
Američki delegati su odbacili formulaciju da bi delovi Severne Amerike mogli da pretrpe „ozbiljnu ekonomsku štetu", dok je Kina želela da se izostavi formulacija o „velikoj uverenosti" da klimatske promene već utiču na „mnoge prirodne sisteme, na svim kontinentima".
Cena zagrevanja - sedam biliona dolara
Globalno zagrevanje bi u narednoj deceniji našu planetu moglo da košta više od sedam biliona dolara ukoliko se međunarodna zajednica ne dogovori da odmah preduzme drastične akcije, upozorio je ser Nikolas Stern, bivši šef Svetske banke. „Cena zagrevanja, ukoliko se ništa ne učini, premašiće cenu oba svetska rata i depresije iz tridesetih godina. Ako se drastični koraci preduzmu sad, cena će biti daleko manja, svega jedan odsto bruto društvenog prihoda, što je oko 300 milijardi evra", rekao je Stern.
