Izvor: B92, 27.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šest meseci posle cunamija
Njujork -- Šest meseci posle cunamija u jugoistočnoj Aziji humanitarne organizacije upozoravaju da pomoći nema dovoljno.
U toj tragediji poginulo je gotovo 200.000 ljudi, oko 50.000 se još vodi kao nestalo, a bez kuća je ostalo više od 500.000 ljudi. U Indoneziji, na Tajlandu i Šri Lanki mnogi i danas, šest meseci posle najveće svetske tragedije u poslednjih 50 godina, traže svoje najmilije.
Markus Meler, turista iz Nemačke, kaže da su on i njegova supruga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izgubili kćerku. "Nema nikakvih obaveštenja, ni da je mrtva, niti da je među živima. S tim moramo živeti, kao i s nadom da će nam se možda, jednog dana, naša ćerka vratiti", kaže on.
Obećanje ludom radovanje?
Mnogo toga je obnovljeno, ali bržu obnovu otežava to što neke države još nisu poslale pomoć koju su odmah po nesreći obećale. Ujedinjene nacije su iznele podatak o državama koje nisu ni približno ispunile svoja obećanja, kada je reč novčanoj pomoći za obnovu nastradalih područja.
Prema tim navodima, Australija je najgori pomagač jer je od obećanih 236 milona funti dala samo 17 miliona. Posle nje sledi Francuska, koja je od obećanih 256 milona funti dala samo 32, pa Nemačka, koja je takođe obećala 356 milona, ali je dala 32,8 miliona funti. U toj grupi našle su se i SAD, koje su obećale 200 miliona funti, a dale 72.
U grupi država koje su ispunile obećanje našle su se samo dve. Japan koji je za pet meseci dao obećanih 275 miliona funti, a Velika Britanija je od 77 miliona funti do sada dala 76.
10.000 dece ostalo bez roditelja
UN procenjuju da će za obnovu uništenog biti potrebno bar 10 godina. Pored lokalnog stanovništva, u obnovu stradalih područja uključio se i veliki broj dobrovoljaca iz celog sveta. Međutim, odmah posle tragedije i turisti iz celog sveta počeli su da se vraćaju na plaže koje su samo nekoliko dana pre toga bile pune tela poginulih. Najviše turista dolazi na Tajland.
Džema Robinson, australijski turista, kaže da je video šta se dogodilo, na televiziji, ali da ga to nije sprečilo da dođe. "Ovde možete videti kako ljudi koji žive ovde čiste plaže, koliko poštuju svoje područje. Mislim da su se zbližili kao prava zajednica", kaže on.
Pol Anderson, menadžer hotela Puket Palas, zahvaljuje svima koji su došli da pomognu. "Uradili su zaista mnogo, ali mislim da neće moći sve. Zabrinut sam, ne verujem da će bilo šta ozbiljnije biti urađeno ako ne dođu ozbiljne firme i počnu da rade teške poslove obnove", kaže on.
Samo u indonežanskoj provinciji Aceh 10.000 dece je ostalo bez roditelja i porodica. O njima se, u izbegličkom kampu, brine UNICEF u saradnji s humanitarnim organizacijama iz celog sveta.
