Izvor: Blic, 30.Jan.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šest decenija od ubistva Mahatme Gandija
Pre šest decenija (30. januara 1948), preminuo je jedan od utemeljivača indijske države, Mahatma Gandi, koji je nenasilnom borbom za demokratiju, pravdu i jednakost postao svetski simbol zalaganja za mir.
Život mu je, pola godine nakon što se Indija oslobodila kolonijalne vlasti Britanaca, prekinuo atentator, hinduistički verski fanatik, koji se protivio njegovoj politici pomirenja hindusa i muslimana.
Gandi je, naime, jedan od najzaslužnijih ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za nezavisnost Indije.
"Kada ga je jednoga dana kontrolor belac samo zbog boje kože izbacio iz voza , ta nepravda ga je toliko zaprepastila, da je od tog momenta želeo da se bori samo protiv rasne diskriminacije", kaže istoričarka Djita Darampal Frik iz instituta za Južnu Aziju u Hajdelbergu, prenosi Dojče vele.
Gandi je svoje sugrađane pozvao na otpor mirnim putem, protiv državnog nasilja i nepravde.
"Bilo mu je stalo do integriteta čoveka, on je to nazivao istinom - život u harmoniji sa sredinom, sa ostalim ljudima", dodaje Frikova.
Dvadeset godina kasnije vratio se u Indiju i preuzeo vođstvo u indijskom nacionalnom kongresu koji je težio nezavisnosti zemlje. Mnogi potlačeni ljudi Gandija su tada doživljavali kao simbol slobode i otpora.
"Njegova poruka ulivala im je hrabrost" , kaže Rada Bat, predsednik Gandijeve zadužbine za mir u Nju Delhiju.
Gandi je često izazivao kolonijalne gospodare. Pozivao je Indijce na civilnu neposlušnost i organizovao bojkot britanskih proizvoda , poput odeće proizvedene u Mančesteru. Britanci su ga stalno bacali u zatvor, a on je uvek nastavljao borbu za nezavisnost.
Mirovnjak bez Nobelove nagrade za mir
Gandijev životni put bio je inspiracija mnogim generacijama i istaknutim mirovnjacima, kao što su Martin Luter King i Nelson Mandela. Oba ova lidera - jedan američki, a drugi južnoafrički - dobili su Nobelovu nagradu za mir, (i dalje) najuglednije svetsko priznanje, koje je - na zaprepašćenje ogromnog dela svetske javnosti - izmaklo njihovom uzoru, "Velikoj duši", Mahatmi Gandiju.
Mnogi i dalje smatraju da je to ogrešenje o "indijskog apostola mira" najveća greška u istoriji Nobelove nagrade za mir, koja se dodeljuje od 1901. godine. Pitanje kako je takav propust mogao da se dogodi i dalje je aktuelno, iako su minulih decenija davana razna objašnjenja za to u kojima se, uglavnom, govorilo o političkom diktatu takvog izbora. Diktatu onih protiv čije se sebične i izrabljivačke politike Gandi borio.
Nobelov komitet u Oslu, koji odlučuje o nagradi za mir, i kasnije je, više puta, optuživan da "služi najmoćnijima", jer su pojedine njegove odluke, u najmanju ruku, bile čudne.
Više detalja o "Gandijevom slučaju", povodom dodele "Nobela", otkriveno je nedavno, listanjem ličnog dnevnika Gunara Jana, koji je dugo (1942-1966) bio predsednik i član Nobelovog komiteta. Radi se o uglednom čoveku, vođi norveškog pokreta otpora nacistima i šefu centralne banke, čija se reč uvažavala.
Janov dnevnik "svedoči" da je on izrekao dosta lepih reči o Gandiju, nazivajući ga "najvećim od predloženih", ali je ukazao i da je harizmatični Indijac "ne samo apostol mira, nego i nacionalista". Dva od pet članova Komiteta izričito su bila za to da se Gandiju dodeli "lenta mira", a blizu takvoj odluci bio je i bivši ministar spoljnih poslova Birger Bratland.
Janove dnevničke zabeleške ukazuju da je on imao uticaj na Bratlanda, a istoričari razlog tome vide u činjenici da Norveška, posle Drugog svetskog rata, nije želela da se zamera Britaniji, zbog pomoći koju je od nje dobijala. Britaniji čiju je politiku Gandi oštro kritikovao.
Martin Tranmel, drugi član Komiteta koji je bio protiv Gandija, mislio je da mu ne sledi "Nobel" dok se ne reši sukob Indije i Pakistana, koji je izbio kad su se (1947) oslobodile britanske kolonijalne vlasti. Tako se dogodilo da Nobelovu nagradu za mir te godine, umesto Gandija, dobiju dve kvekerske organizacije iz SAD.
Da su Janovi kriterijumi bili čudni, svedoči i podatak da se on protivio i predlogu da se ovo priznanje dodeli Crvenom krstu.
