Izvor: Politika, 29.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelj optužen za govor mržnje
Proces prekinut do 6. decembra
U Haškom tribunalu juče je nastavljeno suđenja Vojislavu Šešelju, u njegovom odsustvu. Pošto je tužilaštvo završilo uvodnu reč, proces je prekinut do 6. decembra, kada se očekuje svedočenje prvog svedoka tužilaštva. Drugog dana suđenja tužilaštvo je Šešelja optužilo da je svojim govorima podsticao Srbe na zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, BiH kao i na proterivanje Hrvata iz Vojvodine. Saradnik tužioca Danijel Sakson je rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je Šešelj koristio propagandu kako bi naveo Srbe da se plaše, mrze i čine nasilje nad pripadnicima nesrpskih naroda posebno Hrvatima i Muslimanima, kao i da bi, bez Šešeljeve sposobnosti i rešenosti da usadi svoju verziju stvarnosti u glave mnogih Srba, bilo vrlo malo takozvanih vojnika pešaka koji bi se borili za ostvarenje ličnog cilja optuženog – stvaranje velike Srbije.
"Govor optuženog bio je kriminalne prirode. On je stalno prikazivao Srbe kao žrtve i to koristio kao opravdanje za kolektivno nasilje i osvetu, kao i osvajanje teritorija", rekao je Sakson. Kako se juče čulo, tužilaštvo je svesno da postoji razlika između međunarodno priznatog prava na slobodu govora, naročito prava da se izražavaju političke ideje i korišćenja govora mržnje koji je, kako je rekao Sakson, jedan od osnovnih elemenata da se Šešelj smatra krivično odgovornim za optužbe navedene u optužnici.
Sakson je podsetio i da ovo nije prvo međunarodno suđenje za zločinačku upotrebu propagande.
"Posle Drugog svetskog rata međunarodni vojni sud u Nirnbergu osudio je Julijusa Stajhera za zločin protiv čovečnosti, odnosno progon, zbog huškanja nemačkog naroda da ubija i istrebljuje Jevreje. Baš kao što je Julijus Stajher nastavio da objavljuje svoju takozvanu "propagandu smrti", znajući da se u okupiranim istočnim teritorijama istrebljuju Jevreji, Šešelj je za vreme oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji koristio retoriku demonizacije i dehumanizacije u odnosu na nesrbe, a da je pri tome znao za zločine koje čine srpske snage i to kao direktan rezultat njegove propagande i njegovih govora. Zalaganje za konačno rešenje u toku Drugog svetskog rata, koje je promovisao Stajher, smatrano je opštom kampanjom progona koja nije bila povezana sa nekim konkretnim postupcima ili delima. U ovom predmetu Šešeljevo učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, kroz njegovu propagandu, širenja straha i mržnje usmerene na nesrbe takođe je preraslo u sličnu opštu kampanju progona, a Šešelj je direktno podsticao konkretne zločine na konkretnim lokacijama i lično je počinio konkretne zločine na konkretnim lokacijama.
Šešelj je imao opasnu sposobnost da širi svoju propagandu i vrši uticaj kako u političkim tako i u vojnim krugovima i to u isto vreme. To mu je omogućilo da regrutuje i indoktrinira osobe voljne da vode rat i počine zločine koji su bili nužni kako bi se ostvario njegov cilj uspostavljanja velike Srbije", rekao je Sakson.
On se pozvao i na presudu suda za Ruandu u takozvanom "medijskom predmetu".
Međunarodni krivični sud za Ruandu osudio je Ferdinanda Nahimanu, Žan Bocka Barijagvizu i Hasana Mengezea za zločine direktnog i javnog navođenja na činjenje genocida i zločin protiv čovečnosti, odnosno progon. Sud se usredsredio na kumulativno dejstvo govora mržnje i navođenja na nasilje koji su izbijali iz novinskih članaka u Kanguri i emisijama na radio stanici RTLM emitovanoj širom Ruande. A, kako je juče najavljeno, u predmetu Šešelj tužilaštvo će na sličan način pokušati da prikaže kumulativno dejstvo Šešeljeve propagande.
U sudnici su juče emitovani i televizijski snimci nekoliko Šešeljevih govora u kojima on poziva na formiranje granica srpske države na pravcu Karlovac – Ogulin – Karlobag – Virovitica.
Dodeljeni branilac Dejvid Huper, koga Šešelj ne priznaje, nije želeo juče da iznese uvodnu reč odbrane, već bi tu mogućnost, kako je rekao, ostavio "u nekom trenutku kasnije Šešelju".
On je potvrdio da "juče nije imao nikakvih kontakata sa optuženim".
Huper je rekao da je Šešelj inteligentan, osetljiv i hrabar čovek i da bi želeo da Šešelj učestvuje u sopstvenom suđenju, s čime se i sudsko veće saglasilo.
Suđenje će biti nastavljeno 6. decembra izvođenjem prvog svedoka optužbe.
--------------------------------------------------------------------------
Šešeljeva naučna analiza
Zoran Krasić, pravni savetnik Vojislava Šešelja, komentarišući hašku optužnicu protiv lidera SRS, juče je za "Politiku" izjavio da je Vojislav Šešelj na 350 strana naučno analizirao da li postoji udruženi zločinački poduhvat kao pojam.
"Teorija udruženog zločinačkog poduhvata u krivično-pravnom smislu ne postoji. To je nešto što je izmišljeno. To je jedan provizorijum Haškog tribunala na osnovu koga oni smatraju da mogu svakoga da optuže. Na osnovu krivičnog prava neko može da bude optužen za podsticanje, navođenje ili saučesništvo, ali Šešelj nije optužen kao saučesnik nego je optužen za govor mržnje, a sadržina govora mržnje je njegov politički pogled 'velika Srbija'", kaže Krasić.
--------------------------------------------------------------------------
Simić: Ideja tužilaštva nije apsurdna
Jovan Simić, savetnik predsednika Srbije za Hag, u izjavi za "Politiku" juče je ocenio da postavka haške optužnice protiv Vojislava Šešelja nije nelogična.
Šešelju je stavljeno na teret da je svojim aktivnostima doprineo atmosferi u zemlji koja je eskalirala u oružani sukob. Na pitanje da li Šešelj može da snosi pojedinačnu krivičnu odgovornost za dela pojedinaca kojima nije komandovao, Simić kaže da se postavlja načelno pitanje da li je to kada neko priča protiv drugih grupa i poziva nekoga u borbu – podsticanje, saučesništvo ili neki oblik raspirivanja nacionalne i verske netrpeljivosti, ali da ipak ideja tužilaštva nije potpuno apsurdna jer su predstavnici tužilaštva u uvodnoj reči rekli da je optuženi naoružavao, skupljao, agitovao i finansirao. A, "ako u sklopu zajedničkog zločinačkog poduhvata vi okupljate dobrovoljce koje negde šaljete i ako ti dobrovoljci kasnije počine neki zločin moglo bi možda da se smatra da raspirujete neku mržnju. S druge strane imajte u vidu da govorimo o nekom običnom svetu koji je možda bio nedovoljno informisan i koji je bio poveden tom idejom", kaže Simić.
LJ. Milisavljević
[objavljeno: 29.11.2006.]
.jpg)
