Izvor: Politika, 08.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Serija odlazaka iz Bele kuće
Učestale ostavke zbog premora, razočaranja, novih poslova, porodičnih razloga, potrebe da se "osveži" tim, bolesti...
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7. oktobra – "Imam 36 godina a osećam se kao da mi je 56" – ispovedio se Danijel Bartlet, objašnjavajući zašto je i kako nedavno napustio položaj jednog od najpoverljivijih savetnika predsednika SAD. U službi Džordža Buša, na raznim funkcijama, posvetio je više od trećine svog života, ali je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naglo osetio neodoljivu potrebu da se više posveti sebi i porodici koja mu se povećala za još jednog, trećeg, sina.
Polako se privikava na nov način života. Prvog dana po odlasku s dužnosti, uvideo je bitnu razliku između nekad i sad: "Na imejl mi je stizalo po 500 poruka dnevno, a onda odjednom nijedna".
Bartlet je bio i ostao simbol strujanja oko Buša. Nekada – okupljanja a sada – svojevrsnog egzodusa kadrova.
Rat, nepopularnost...
Belu kuću učestalo napuštaju dugogodišnji saradnici – konstatuje danas "Vašington post" u ambicioznoj studiji raznovrsnih javnih razloga za takvu "bežaniju". Odlaze, precizira se, mahom zbog rata u Iraku – koji ih je izmoždio stalnom napetošću ili razočarao neostvarivanjem postavljenih ciljeva. Povode za odlazak mnogi su našli i u – teškim okršajima izvršne vlasti s parlamentom (u kome su većinu stekli demokrati, opozicionih republikanskoj Beloj kući), gotovo rekordnoj anketnoj nepopularnosti administracije, osećaju da treba napustiti "brod koji tone" i iskoristiti stečeni autoritet za dobijanje bolje plaćenih poslova... Pojedini su predsedniku okrenuli leđa da bi se bar donekle, u završnici drugog mu mandata, distancirali od njegovih zastranjivanja i ostavkom popravili sopstvenu istorijsku zaostavštinu. Neke je, pak, Buš diskretno odstranio, smatrajući da treba ubrizgati svežu krv timu koji gubi (poraz na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima, kao i produženi košmar u Iraku).
Tačan broj "ispisanih i otpisanih" se ne precizira ali bi se reklo da je Belu kuću u poslednjih godinu dana napustilo bar 20 stratega, savetnika... Među njima su bili svojevremeni – ministar odbrane Donald Ramsfeld, a odnedavno i arhitekta dosadašnjih Bušovih izbornih poraza kao i političkih promašaja Karl Rouv, pa ministar pravosuđa Alberto Gonsales, direktor za budžet Robert Portman, vodeća predsednikova savetnica za irački rat Megan O'Saliven, njegova pravna savetnica Harijet Majers...
Iz startne Bušove prve postave s njim su, računaju hroničari, ostali samo potpredsednik Ričard Čejni i aktuelna šefica diplomatije Kondoliza Rajs. "Zamor materijala" se, uz frustracije, navodi kao jedan od bitnih razloga za egzodus. Rad u Beloj kući je "ubistven" – svedoči Lajza Rajt, koja je prošlog meseca otišla s dužnosti jednog od rukovodilaca personala, aludirajući donekle i na okolnost da radni dan predsednikovih saradnika počinje oko šest sati ujutru a ne završava se pre osam uveče. "Mlavi i svest da se radi za istoriju" – dodaje Vilijam Inboden koji je, gotovo istovremeno s njom, napustio položaj direktora za strateško planiranje u Savetu za nacionalnu bezbednost. U tom smislu, najviše opterećuje Irak, koji nekima od eksfunkcionera još ne da mira ni u snu.
Kad odu s visokih položaja, lojalisti neretko postaju "otpadnici". Bivši ambasador u UN Džon Bolton sada kritikuje delove vladajuće politike (i oko Kosova), Ramsfeld priča da mu Buš "ne nedostaje", nekadašnji pisac predsednikovih govora kritikuje pojedine liderove pomoćnike...
Kritike "bivših" prosto pljušte – konstatuje "Post". Zameraju šefu države za greške, njegovom okruženju što ga je dezinformisalo, što su događaji "izmakli kontroli". Nije baš sve tako – tvrde drugi pa podsećaju da se portparol Toni Snou povukao zbog kanceroznog oboljenja. Ukazuju i na efekat "izbleđivanja dugoročno postavljenih ideala".
Ka novom zaokretu
Ovu poslednju tezu potvrdili su i nedavno objavljeni rezultati istraživanja, specijalizovane organizacije Pju. Jedan od glavnih zaključaka jeste – da se "bliži kraju dominacija konzervativnih vrednosti", koje su "temeljac" Republikanske partije. Osetno je, tako, opala podrška anketiranih Amerikanaca "pokazivanju mišića u spoljnoj politici" i socijalnom kretanju u kome "bogati postaju sve bogatiji a siromašni sve siromašniji".
Amerika zdesna kreće ulevo – ocenjuju istraživači, ali i predočavaju da su takvi zaokreti ovde gotovo redovna pojava. Kad jedna strategija ne funkcioniše, glasa se za davanje vlasti onima koji obećavaju da će stvari krenuti nabolje. Posle skandala s prisluškivanjem pre tri decenije, izabran je predsednik koji je obećavao moralno ozdravljenje a posle "afere Monika" takođe je izabran predsednik koji je obećavao moralno čišćenje. I kandidati za njegovog naslednika, već obećavaju isto – da najzad etika prevlada nad serijom "zamajavanja" javnosti, u koje spada i nalaz da se u najveći rat današnjice krenulo na osnovu netačnih pretpostavki, kao i da učestalo na videlo izlaze primeri korupcije, seksualnih i drugih skandala u političkoj eliti.
Amerika je, kako pokazuje većina istraživanja javnog mnjenja, željna promena. Većih od tekućih kadrovskih rokada u aparatu Bele kuće.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 08.10.2007.]
