Izvor: Vostok.rs, 24.Jan.2021, 11:07

Sergej Baburin: Istočnohrišćanski put ka moralnoj državi

Sergej Baburin: Istočnohrišćanski put ka moralnoj državi

Počeću sa glavnim tezama:
Put u budućnost ide samo kroz jačanje morala u društvu, do te mere da i država mora biti moralna. Istočnoslovenska civilizacija postoji i, čak i prolazeći kroz najtežu krizu poslednjih decenija, nastavlja da se razvija. Formula Istočnoslovenske ili Ruske civilizacije u XXI veku mora da uključi pet međusobno povezanih delova: državno jedinstvo Belorusa, Velikorusa i Malorusa, koji čine osnovu ruske nacije, jačanje od predaka nasleđenih duhovno-moralnih tradicija u kulturi, protekcionizam u ekonomiji, pravednost u pravu, vlast Sovjeta i slobodu pogleda na svet u politici. Definišimo sada pojmove Rus, Belorus, Velikorus, Ukrajinac (Malorus), Istočnoslovenska i Ruska civilizacija. Nažalost, ruski zakonodavac se u ustavnoj reformi Ruske Federacije 2020. godine nije usudio da ponovi stav predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, formulisan ukazom Predsednika Ruske Federacije od 6. decembra 2018. br. 703 „O izmenama Strategije državne nacionalne politike Ruske Federacije za period do 2025. godine“. Predsednik je tada u pravni i politički prostor uveo pojam ruske nacije, koju je definisao kao mnogonacionalni narod Ruske Federacije [1]. Civilizacijski prilično tačno i pravno korektno. Uveren sam da je u narodnu svest istočnoslovenskih naroda neophodno vratiti kategoriju ruske nacije, koja objedinjava Beloruse, Velikoruske i Ukrajince (Maloruse), obuhvatajući čitav mnogonacionalni narod naše zemlje. Upravo zbog toga su za mene pojmovi Istočnoslovenske, Istočnohrišćanske i Ruske civilizacije identični. Državne forme Istočnoslovenske ili Ruske civilizacije bile su Ruska imperija i Sovjetski Savez. One se bile državno oformljeni civilizacijski savez slovenskih, turkofonskih, ugrofinskih, kavkaskih i drugih plemena, objedinjenih pravoslavnom kulturom, ruskim jezikom i zajedničkom istorijom. Rusija, koju opravdano nazivaju mikromodelom sveta [2], je samostalna, a možda i najdrevnija, civilizacija planete. Ona je sistem koji deluje kao duhovno-moralni ujednačivač čitave ljudske zajednice sistema. U njenoj dinamici treba sagledavati kao geopolitički proces samoopredeljenja jedinstvene ruske nacije, koji se već mnogo vekova razvija na prostorima Evroazije. Izdvajajući u ljudskom društvu 21 civilizaciju, Arnold Tojnbi je razmatrao pravoslavno-hrišćansku civilizaciju u Vizantiji i na Balkanu odvojeno od pravoslavno-hrišćanske civilizacije u Rusiji [3]. On je priznavao značaj nacionalnog prilagođavanja vizantijskog sistema duhovno-moralnih vrednosti ruskom nacionalnom karakteru, činjenicu da se Rusija kao deo svetske nezapadne većine čovečanstva [4] odlikovala i odlikuje dominacijom u političkom režimu i narodnoj samosvesti samodržavnosti vlasti i centralizma. Ruska pravoslavna tradicija suprotstavlja se evropskom liberalizmu i neoliberalizmu i stoga se i smatra ortodoksnom. Hrišćanske vrednosti Slovenskog sveta (a za većinu slovenskih država – to su pravoslavne vrednosti) ostaju, uprkos svim društvenim potresima u prošlom veku, osnova morala i kulture društva u našim državama. Samo ta činjenica je dozvolila slovenskim narodima da sačuvaju svoj nacionalni identitet u okolnostima jačanja procesa globalizacije. Ne pravni mehanizmi i etničke osobenosti, ne socijalno-ekonomski uspesi ili neuspesi, već duhovne i moralne osnove koje povezuju društvo. Drugačiji su elementi i smislovi u zapadnoj civilizaciji. Svjatejši Patrijarh Kiril je pozvao da se formuliše savremeni ideal socijalne pravde (pravedno – znači moralno, naglasio je Patrijarh), da se na novi način osmisli ruska ideja, da se spozna onaj lik Rusije, braneći koji je naša zemlja i stupila u vrednosni i geopolitički sukob sa Zapadom. Patrijarh je složio pet ključnih elemenata Ruske civilizacije iz pet epoha naše istorije: vera – Drevna Rusija, Sveta Rusija: dominanta svetosti i visine ljudskog duha; državnost – Ruska imperija „od okeana do okeana“; pravednost – revolucija 1917: težnja ljudi ka pravednosti; solidarnost – sovjetsko vreme: podvig naroda u ratu i u miru; dostojanstvo – to je već nova, postsovjetska Rusija [5]. Sada je Istočnoslovenska (Ruska) civilizacija, kao i ostale ljudske civilizacije, u globalnoj duhovno-moralnoj krizi. Takozvana pandemija koronavirusa je deo te krize. „Dugački rat može malo ko da izdrži, a da duševno ne popusti – gorko je pisao Osvald Špengler, – a  dugački mir ne može niko“ [6]. Možda je upravo samozadovoljstvo mirnim životom planete u HH veku – posle užasa Hirošime i Nagasakija – i dovelo do prerastanja nihilističkog anarhizma – poricanja države – u moralnu svedozvoljenost evropskih neoliberala, u poricanje duhovnog sistema koordinata, u brisanje razlika između dobra i zla. Mitropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije je čak naglasio: „Sadašnja evro-američka civilizacija je više antihrišćanska nego boljševizam“ [7]. Zapadnu Evropu, a drugim rečima, romansko-germanski svet, uvek je plašila, kako je naglašavao ugledni bugarski naučnik Stefan Bobčev, snaga Rusije kao najveće slovenske sile [8]. Nikolaj Danilevski je čak izjednačavao Rusku i Sveslovensku civilizaciju [9]. Svest o zajedničkom identitetu slovenskih naroda određena je ne samo objektivnim pokazateljima kao što su genetsko srodstvo, zajednički istorijski koreni, jezik, mitologija, već i zajedničkom kulturnom i civilizacijskom paradigmom [10]. Hrišćanstvo polazi od razumevanja vrednosti kao apsolutnog dobra koje ima značaj u svakom slučaju i za svaki subjekat. Hrišćanske vrednosti se ne svode na biblijske postulate, one su se oformile kao apsolutni celoviti sistem. Kao što je rekao Svjatejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril, „ pozvani smo da se u svojim težnjama i željama za sebe i svoje bližnje, odvojimo od zemaljskog i materijalnog, od trenutnog i prolaznog. Ali ne zato da bismo se udaljili od stvarnosti i ne primećivali je, već da bismo tu realnost preobrazili, to jest pomogli da se ostvari sve dobro i svetlo, ono što svi jedni drugima želimo iz godine u godinu“ [11]. Slovenski narodi, a posebno istočni, uvek su se odlikovali unutrašnjim odbacivanjem racionalizma. Ne poricanjem (bilo bi naivno negirati dostignuća evropske civilizacije u doba procvata humanizma), već upravo dubokim duhovnim odbacivanjem od strane narodnog duha, ateističke komponente, koja je od početka deo racionalizma. Vera i moral, svetinje i Otadžbina, dostojanstvo, ljudska prava i slobode bili su i ostali osnova Slovenskog sveta, a na potrazi za njihovom harmonijom sa Razumom grade se različiti pokušaji da se konsoliduje savremeno rusko društvo. Najviše duhovne vrednosti leže u osnovi pokušaja obnavljanja staleža u Rusiji, pre svega službeničkih staleža (kozaštvo i plemstvo). Kao i protivrečnih pokušaja povratka monarhijskom principu organizovanja vlasti, obnavljanja socijalne privlačnosti iskustva Sovjetske civilizacije, nostalgije za dinamičnim razvojem zemlje u epohi Staljina, za stabilnim i prosperitetnim životom SSSR-a 70-ih godina  HH veka. Društveni poredak nije slučajan, podvlačio je Pitirim Sorokin, on je proizvod mnogovekovnog prilagođavanja čovečanstva životnoj sredini i pojedinaca – jednih drugima. Svako stabilno društvo, uz sve njegove moguće nesavršenosti, rezultat je ogromne kondenzacije nacionalnog iskustva, rezultat nebrojenih pokušaja, mnogovekovnih napora, eksperimenata mnogih generacija u potrazi za najprihvatljivijim društvenim oblicima [12]. U ruskoj ili istočnoslovenskoj kulturi mnoge vrednosti su zajedničke za slovensku duhovnost. Jedna od stabilnih odlika slovenske duhovnosti je razvijena kolektivistička svest. Sposobnost da se živi za opšte dobro je dobra pretpostavka za savremenu globalnu etiku solidarnosti i uzajamne odgovornosti, naglašava Orlin Zagorov [13]. Život u zajednici kao princip, zasnovan na dobrovoljnom kolektivizmu, izuzetno je značajna odlika slovenskog kulturnog identiteta. Slovensko zajedništvo osigurava socijalizaciju ličnosti i njeno vaspitanje kroz takve elemente zajedništva kao što su solidarnost, uzajamna pomoć, uzajamna odgovornost i uzajamna briga. Stoga je slovenska duhovnost nespojiva sa potrošačkim društvom koje je stvorila moderna zapadna civilizacija; ona odbacuje nezasitu pohlepu egoizma i kultiviše umerenost i razboritost u potrošnji i dobrobiti većine. Duhovnost ruske civilizacije kao srca, jezgra Slovenskog sveta, nosi u sebi uzvišeni osećaj sakralnosti. Samo sakralnost čini vrednosti apsolutnim i neospornim [14]. Sakralnost je za slovenske narode pridavanje svetosti samom odnosu prema životu i smrti, odnos prema najvišim vrednostima kao nebeskom čudu, kao mogućnostima koje su Bogom dane. Temelji Istočnoslovenskog (Ruskog) civilizacijskog modela moralne države uključuju: narodne duhovne vrednosti umesto sekularizacije duha i klasnog morala; narodnu privredu sa radnom individualnom svojinom, saradnjom i protekcionizmom; naglasak na direktnu demokratiju čak i uz upotrebu institucija parlamentarizma; samo pravednu socijalnu pravnu državu; jedinstvenu naciju kao savez bratskih naroda. Zahvaljujući Istočnoslovenskoj (Ruskoj) civilizaciji, ne pravu i politici, već je moralu suđeno da u XXI veku odigra ključnu ulogu u spasenju čovečanstva i čovečnosti u samom čoveku, a i u povratku države njenom socijalnom smislu. Sama država mora postati moralna, što pretpostavlja prioritet vrlina i moralnih odluka u društvu, uz njihovu doslednu ustavnu zaštitu. „Ako je ruski nacionalni ideal zaista hrišćanski, onda on samim tim mora biti ideal društvene pravde i napretka, tj. praktičnog ostvarivanja hrišćanstva u svetu“ [15] – podvlačio je Vladimir Solovjov. Ostvarivanje hrišćanskog ideala u državnoj izgradnji istočnoslovenskih država najrealnije je, kako je to sa punim pravom podvlačio Nikolaj Danilevski, jer sama priroda slovenskih naroda, kojoj je strano nasilje, a koja je ispunjena blagošću, poslušnošću, poštovanjem, najviše odgovara hrišćanskim idealima [16]. Upravo je pravoslavna osnova pogleda na svet slovenskih naroda, pre svega Rusije, a sada Ruske Federacije, Belorusije i Ukrajine, bila glavna prirodna osnova komunističke ideologije koja je odbacivala privatnu svojinu [17]. Šteta što boljševici to nisu shvatili na vreme. Rad na sabiranju Istočnoslovenske civilizacije će biti uspešan samo uz dalje reformisanje temelja ustavnog uređenja Rusije, konsolidacijom u njemu čitavog kompleksa duhovno-moralnih vrednosti tradicionalnih za istočne Slovene i stvaranjem ustavno-pravne osnove za obnavljanje celovitosti Istočnoslovenske (Ruske) civilizacije. U Ustavu Ruske Federacije, kao i u ustavima drugih slovenskih država mora biti ugrađen integracioni konstitucionalizam kao osnova za preporod Istorijske Rusije.   [1] Ukaz Prezidenta RF ot 6 dekabrя 2018 g. № 703 “O vnesenii izmeneniй v Strategiю gosudarstvennoй nacionalьnoй politiki Rossiйskoй Federacii na period do 2025 goda, utverždennuю Ukazom Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 19 dekabrя 2012 g. № 1666 // [Эlektronnый resurs] – URL:https://www.garant/hotlaw/federal/1232406.html (data obraщeniя 18.05.2020 g.). [2] Nacionalьnaя politika Rossii: istoriя i sovremennostь / otv. red. V.A. Mihaйlov. M., 1997. S. 10. [3] Toйnbi A.Dž. Postiženie istorii. M., 1996. S. 28, 66-67. [4] Toйnbi A.Dž. Civilizaciя pered sudom istorii. S. 157. [5] Vыstuplenie Svяteйšego Patriarha Kirilla na otkrыtii III Roždestvenskih Parlamentskih vstreč, 22 яnvarя 2015 g. // URL:http://www/patriarchia.ru/db/text/3960558.html(obraщenie 20.04.2020 g.). [6] Špengler O. Godы rešeniй (1933) // Političeskie proizvedeniя: Sbornik / Per. s nem., sost. V.V. Afanasьeva.  M., 2015. S. 66. [7] Amfilohje, Mitropolit Crnogorsko-primorski. Kompromisi o Kosmetu ne mogu biti u ime naroda // [эlektronnый resurs] –  URL:http://www.srna.rs/novosti/594842/mitropolit-amfilohije-kompromisi-o-kosmetu-ne-mogu-biti-u-ime-naroda.htm (obraщenie 12.05.2020 g.) [8] Bobčev S. Počemu oni nenavidяt slavяnskiй mir // Slavяne. Žurnal Meždunarodnoй Slavяnskoй akademii. 2018. № 3.  S. 20. [9]Sm.: Danilevskiй N.Я. Rossiя i Evropa. M.: Kniga, 1991. S. 69. [10] Zagorov O. Evropa i slavяnskiй mir / per. s bolg. Sofiя, 2013. S. 126. [11] Kirill, Patriarh Moskovskiй i vseя Rusi. Slovo pastыrя (1991-2011). Sobranie trudov. Seriя II. Tom 1. M., 2013. S. 77. [12] Sorokin P.A. Čelovek. Civilizaciя. Obщestvo.  S. 292. [13] Zagorov O. Slavяnskaя duhovnostь – kulьturnый kod bolgarskoй nacionalьnoй identičnosti // Slavяne. Žurnal Meždunarodnoй Slavяnskoй akademii. 2018. № 3. S. 117. [14] Щipkov A.V. Novый russkiй konservatizm // Slavяne. Žurnal Meždunarodnoй Slavяnskoй akademii. 2018. № 3. S. 10. [15] Solovьev V.S. Russkiй nacionalьnый ideal // Sobranie soč. 2-e izd. T. 5. SPb. / Sobranie soč. V.S. Solovьeva. Fototipičeskoe izd. Brюsselь, 1966. S. 424. [16] Danilevskiй N.Я. Rossiя i Evropa. M.: Kniga, 1991. S. 481. [17] Georgiev L. Religiozno-mističeskaя paradoksalьnostь Velikoй Oktяbrьskoй socialističeskoй revolюcii // Slavяne. Žurnal Meždunarodnoй Slavяnskoй akademii. 2017. № 4. S. 16.   Preveo V. Kršljanin http://www.voskres.ru/bratstvo/baburin.htm Infoport

Nastavak na Vostok.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vostok.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vostok.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.