Izvor: B92, 29.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Separatististi gledaju u Kosovo"
London -- Agencija Rojters piše da niz separatističkih područja u svetu sa interesovanjem prati kako će biti rešeno pitanje Kosova.
Iako Zapad tvrdi da eventualna nezavisnost Kosova ne bi bila presedan, mnogi se sa tim ne slažu, posebno na području bivšeg Sovjetskog saveza, javlja Rojters.
Područja koja bi, po oceni britanske agencije, sa interesovanjem mogla da prate kako će se razvijati situacija oko Kosova su Pridnjestrovlje u Moldaviji, Abhazija i Južna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Osetija u Gruziji, Nagorno Karabah u Azerbejdžanu, Papua u Indoneziji, Baskija u Španiji, područja naseljena Kurdima u Turskoj i Zapadna Sahara u Maroku.
Pridnjestrovlje je, podsetio je Rojters, region koji se odvojio od Moldavije u septembru 1990. godine, posle kratkotrajnog rata u kome je poginulo više stotina ljudi. Stanovništvo čine uglavnom Rusi koji govore ruskim jezikom i zalažu se za nezavisnost, strahujujući da bi se Moldavija, u kojoj većina stanovništva govori rumunskim jezikom, jednog dana mogla pripojiti Rumuniji.
Abhazija se nalazi između Crnog mora i Kavkaza, ima oko 200.000 stanovnika i nekada je bilo poznata turistička destinacija. U ratu protiv Gruzije (1992-1993), Abhazija se faktički se izborila za samoupravu. Posle rata je godinama bila izolovana, ali je postepeno izgradila bliske veze sa Rusijom, koja je njenim stanovnicima dala pasoše i penzije, navodi Rojters.
Južna Osetija se borila da zbaci gruzijsku upravu početkom devedesetih, posle čega je potpisano nestabilno primirje. Rusija ima mirovne snage i u Abhaziji i u Južnoj Osetiji.
U Nagornom Karabahu, sporadični sukobi između Azera i lokalnih jermenskih paravojnih jedinica, počeli su 1998. da bi 1992. eskalirali u pravi rat između azerbejdžanskih snaga i jermenskih vojnika. U sukobima je poginulo 35.000 ljudi, a izbeglo više stotina hiljada, pre nego što je 1994.godine potpisano primirje. Ova teritorija je i dalje deo Azerbejdžana, ali je kontrolišu jermenske snage, podseća agencija.
Već više od 30 godina separatisti istočne indonežanske provincije Papua, uz sporadične sukobe s vladinim snagama, pokušavaju da se otcepe od Indonezije, dok je pobuna u provinciji Aće, u kojoj je poginulo 15.000 ljudi, 2005. završena mirom pod nadzorom EU.
Proteklih 40 godina, baskijski separatistički pokret ETA bori se za nezavisnu državu Baskiju na severu Sspanije i jugozapadu Francuske. U tim sukobima je poginulo više od 800 ljudi, a od 2000. pritvoreno 750 ljudi, osumnjičenih da su pripradnici ove organizacije. U autonomnoj oblasti Baskija živi 2,1 milion stanovnika.
Oko 20 miliona Kurda nastanjeno je na području od severnog Iraka, preko Sirije, Irana i Turske i sebe opisuje kao najveću manjinu bez države na svetu. Većina ih živi na jugoistoku Turske, koja strahuje da Kurdi na severu Iraka planiraju da naprave sopstvenu državu, što bi izazvalo tenzije i među Kurdima u Turskoj, navela je britanska agencija. Više od 30.000 ljudi ubijeno je od 1984, u sukobima sada zabranjene Kurdistanske radničke partije s turskim snagama. Primirje je proglašeno 1999, ali je nasilje obnovljeno 2004.
Rojters ukazuje da i pokret Polisario u Zapadnoj Sahari pokušava oružanim borbama niskog intenziteta da dobije nezavisnost od Maroka još od 1975, kada je Maroko anektirao ovaj deo teritorije, pošto je prestala da bude pod španskom kolonijalnom upravom. Sporazumom o primirju 1991, pod pokroviteljstvom UN, obećan je referendum o statusu teritorije, gde živi 260.000 stanovnika, ali nikada nije održan. Maroko nije spreman da ponudi Zapadnoj Sahari više od autonomije.
