Izvor: Politika, 21.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šengen "srušio" mostove na Sutli
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 20. decembra – Slovenija je, kako bi dostigla standarde koje je Brisel zahtevao za uvođenje šengenskog režima, "morala da dovede u red" granicu prema Hrvatskoj, glasi zvanično saopštenje kojim vlada u Ljubljani pravda činjenicu da uređenje ponegde znači rušenje postojećih saobraćajnih komunikacija. Rezultat su "kreativna", čak groteskna rešenja čije su žrtve mostovi, pa će ubuduće s retkim izuzecima meštani reku Sutlu moći da pređu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo na službenim graničnim prelazima koji su udaljeni i po nekoliko desetina kilometara, za razliku od mostova koji su više od veka slobodno povezivali život s obe strane reke.
Nikad do sad nije bilo važno na kojoj obali živiš, ni gde si zaposlen; obrađivali su zemlju i međusobno se pomagali, iz roda u rod. Uostalom, mnogi su isprepletani i krvnim vezama; Slovenci su se ženili na hrvatskoj strani, i obrnuto. Bilo je lako negovati dobre odnose jer je preko reke bila postavljena mreža brvana i mostova, od kojih su mnoge meštani izgradili svojim rukama i doprinosima.
Mada još od 1991. i osamostaljenja Slovenije stvari nisu više jednostavne, zajednički život tek postaje komplikovan. Tačku na sve je udario šengenski režim, koji ukida šansu bilo kakvog "slobodnog prelaska" s jedne obale na drugu, odnosno iz Slovenije u Hrvatsku i obrnuto. "Ranije sam obilazila ćerku Paulu na drugoj strani Sutle kad god sam htela, a sad kažu da više ne smem iako je njena kuća udaljena samo 50 metara od naše", vajka se Marija Bele iz Trličnog u opštini Rogatec i pokazuje rukom prema betonskom mostu pred kojim stoji beli automobil bez oznaka. "Policija čuva most noć i dan, zato ne možemo preko. Pre su se vozili samo uz među, a sad su tu stacionirani već pola godine. Žalosno je sve to – gledamo se sa susedima i bližnjima, svako sa svoje strane, a ne možemo jedni drugima tek tako da priđemo."
Marijine reči potvrđuje unuk Davor koji tumači da je dva kilometara niže granični prelaz Dobovec, onda se drugom obalom treba vratiti nazad dva kilometra, pa opet istim putem kući – ukupno osam. Najgore je đacima iz slovenačkih porodica, koji idu u Dobovec u školu – ranije su trčali preko mosta na autobus koji tamo staje, a sada su zavisni od roditelja koji moraju da ih voze. Svi rešenje vide u rampi koja im je obećana, a koja bi bila sa slovenačke strane mosta. "Onda bismo dobili ključeve rampe i opet bismo mogli da živimo kao pre", poručuju seljani gradonačelniku Rogaške Martinu Mikoliču. Betonski most kod kuće broj 16 u Trličnom, koji povezuje zaselak sa Hromcem u Hrvatskoj, nadživeo je druge zato što je to jedan od deset za koje će "dvovlasnici", dakle oni koji imaju zemlju na obe strane Sutle, dobiti ključ.
Na Sutli je proteklih meseci porušeno šest od 16 mostova, ukupno dva mosta i četiri brvna. Porodicu Bele od svega najviše sekira što su 24 sata na dan pod budnim okom policije: "Jesu ljubazni, ali praktično su nam u avliji. Najgore je oko ponoći kad se smenjuju, onda čujemo brujanje auta i njihov razgovor, što je prilično neprijatno." "Nikad ranije nismo bili svesni granice, gazili smo preko njiva, a sada s traktorom moram svaki put preko graničnog prelaza, jednom nas pregledaju Hrvati, drugi put naši, baš nezgodno", dodaje Terezija Korajža, koja nikako da shvati zašto je službena lica prilikom kontrole na "ček-pointu" jednom grde "jer ne sme da sedi u prikolici", a kad drugi put sedne u traktorsku kabinu, opet nije kako treba. "Na kraju smo imali sreću da prodamo zemlju na hrvatskoj strani fabrici stakla &Straža' koja tamo gradi skladišta", zadovoljna je gospođa Terezija, uz nešto sete, jer – "teško je bilo oprostiti se od svog grunta".
U celoj priči je apsurdno to što je Sutla mala i uska reka, pa ju je naročito u sušno doba moguće "pregaziti" bezmalo bilo gde, a da se čak ni noge ne pokvase. Uprkos svemu, meštani sa slovenačke strane kažu da će se privići na novi red, da ilegalci preko njihovih mostova sigurno neće moći i da su zadovoljni, jer "smo konačno u Evropi, gde zajednička pravila treba poštovati".
--------------------------------------------------------------------------
Od Kumrovca do Šengena
Reka Sutla (na slovenačkom Sotla) skoro celom dužinom obeležava granicu između Slovenije i Hrvatske; duga je oko 92 km, od toga Hrvatskoj pripada 89 km. Nekada je delila austrijsku Štajersku i Ugarsku, izvire u Sloveniji na južnim obroncima Maceljske gore, a u Savu se uliva kao leva pritoka kod Savskog Marofa. Dolinom Sutle prolaze železnička pruga i put do Kumrovca.
[objavljeno: ]
