Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jul.2015, 14:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Senćanski vaterpolisti - tradicija duga 85 godina

Давне 1930. године у Сенти на Тиси сенћански омладинци су оформили ватерполо екипу. Међутим, због масовне заинтересованости за ватерполо убрзо су састављена два тима: зелено-жути и плаво-бели.

Септембра 1930. године Сенћански атлетски клуб у своје редове примио је неколико >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << месеци раније формиране ватерполо тимове који су до тада већ одиграли више изузетно посећених мечева. Ватерполо се играо на Тиси, код Мохачијевог купалишта, све до 1951. године када је изграђен базен величине 33 са 17 метара. То је био пети објекат сличне врсте у тадашњој Југославији у којем тренирају и данас и из кога су постигли највеће успехе.

"Највећи резултат био је 1972. Године када смо ушли у Другу савезну лигу у Копру. Ишли смо од Триглава до Скопја. Била су то лепа времена све до распада Југославије. Увек смо имали млађе тимове. Од 1990. године имамо женски тим са којим смо 2011. године освојили друго место чиме смо стекли право да уђемо у Улен у Италији где смо испали у другом кругу што је био велики успех. Нико пре нас то није успео. Од тада се увек боримо за титулу и на жалост прво место нам узму Звезда или Таш", не без поноса каже тренер ВК Сента Ласло Тот.

Душа и покретачка снага женског тима свакако су репрезентативке седамнаестогодишња голманка Вивијен Јухас и централни бек Кристина Кинчеш која уз последње испите на Правном факултету већ практикује и тренерски позив.

"У репрезентацији сам играла још 2013. године када смо играли у Истанбулу. Нисмо постигли велик резултат али смо у Бакуу били девети што је за нас одлично. У години прославе 85-годишњице клуба желим да освојимо прво место. Сада смо друге мада мислим да можемо боље. Имамо нових играчица и вредно тренирамо", додаје Вивијен.

"Од своје девете године од 1995. непрекидно играм за Сенту. Сада сам на крају своје каријере. Мислим да ћу ове године завршити. Хтела бих да играм на Европском првенству у Београду 2016. године. Ове године нисам отпутовала на Универзијаду јер сам рођена 1986. Године а доња граница је 1987. година. Узор ми је Владимир Вујасиновић", каже двадесетдеветогдишња Кристина Кинчеш.

Двадесетседмогодишњи Норберт Борош као дечак је заиграо ватерполо и није мењао клуб. Волео је и воли Сенту али не крије младалачке снове.

"Nаравно да играм у репрезентацији али и у Партизану. Партизан против неке мађарске екипе. Исто тако желим да добијемо велики затворен базен и стадион а да наш Клуб игра у првој лиги", каже Норберт Борош.

Деветнаестогодишњи голман Дејан Јаковљевић већ је пробао печалбарски хлеб играјући у мађарској Бехешчаби. Ипак, најдражи су му успеси у капицама сенћанског клуба.

"Доста смо као генерација постигли. За нас је велика част што смо могли да играмо Партизана поготово ако се зна да је та екипа прошле године играла Лигу шампиона и да је једна од најбољих у свету", kaže deja.

Изградњом Спортског центра изгубили су клупске просторије али, надају се да ће их поново добити када се подигне покривен базен који би био најлепши поклон на прослави осам и по деценија Клуба.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...