Izvor: Politika, 08.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šeici troše pažljivo
"Crno zlato" je sve skuplje, a Bliski istok ovog puta niti štedi niti rasipa kao sedamdesetih godina prošlog veka Nafta na svetskom tržištu može biti samo sve skuplja. Berzanski analitičari diljem sveta složni su u proceni da lepeza geopolitičkih i klimatskih faktora utiče na rekordni skok cene "crnog zlata": pre tačno 20 godina barel nafte stajao je 10,42 dolara, ovih dana je na berzi u Njujorku u jednom trenutku dostizao vrednost od čak 75,40 dolara. "Rast cene nafte ništa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sada ne može da zadrži: "crno zlato" će brzo dostići vrednost od 100 dolara po barelu . Taj trend rasta cene mogao bi da se nastavi sledećih 15 godina", izjavio je nedavno u intervjuu Rojtersu Džim Rožers, američki milijarder i petro-investitor.
Potrošačka polovina sveta zastrašuje samu sebe sve širom zbirkom mogućih razloga za nova poskupljenja nafte. Vojni prkos Severne Koreje, nuklearni inat Irana, neutaživa sirovinska žeđ Kine i Indije, nepredvidiva politička netrpeljivost sadašnjeg režima Venecuele prema najvećem svetskom kupcu nafte SAD... jesu deo geopolitičkih faktora koji su za najmanje 15 američkih dolara podigli poslednjih meseci cenu "crnog zlata", prenosi američki magazin "Biznis vikli". Manjak proizvodnih petro- kapaciteta (sem u Saudijskoj Arabiji) i rafinerija, kao obnovljene terorističke pretnje Al kaide, uz sve ćudljivije sezone uragana u Meksičkom zalivu i primetni manjak benzina na američkom tržištu... spektakularno zidaju cenu nafte, drugi put u poslednjih tridesetak godina.
I dok Zapad frenetično pokušava da proceni kako će i dokle rasti cena nafte i kakve mehanizme odbrane od tog poskupljenja ima na raspolaganju, zona najvećih svetskih proizvođača upadljivo je diskretna o svom trošenju milijardi dolara novonastalog petro-profita.
Stvarno, kako Srednji istok, Latinska Amerika i Afrika – glavni snabdevači svetskog tržišta strateškom sirovinom, koriste ogromne zarade? "Petro-snabdevači sveta danas troše profite daleko diskretnije i opreznije nego početkom sedamdesetih godina 20. veka u vreme prvog dramatičnog skoka cene nafte na globalnom tržištu", tvrdi Janis Sfakijanakis, doskorašnji zamenik predsednika Saudijsko-američke banke, u tekstu objavljenom u grčkom dnevniku "Katimerini".
Suočeni sa lavinom dolara, privredno nerazvijeni a bogati naftom, arapski šeikati su sedamdesetih godina 20. veka lavovski deo prihoda stavili na štednju u američke i engleske banke. Pojedine princeze sa Arabijskog poluostrva u to vreme nadaleko su se pročule po rasipništvu u buticima razvijenog sveta. Privremeno rasipništvo skupo je koštalo osokoljene potrošače iz zone petro-snabdevača. Naime, osamdesetih godina prošlog veka, kada je cena nafte osetno opala, pojedine zemlje snabdevači "crnim zlatom" iz Persijskog zaliva našle su se u teškoj dužničkoj krizi. Šeici su brzo naučili lekciju o čuvanju para za "crne dane". Teroristički udar 11. septembra 2001. godine u SAD i rastuća sumnjičavost zapadnog sveta prema tokovima novca iz arapsko-muslimanskog sveta uticali su na novi stil obrtanja petro-profita. "Danas je izuzetno teško pratiti kretanje novca iz zemalja snabdevača naftom sa Srednjeg istoka. Veliki deo petro-profita povučen je iz anglosaksonskih banaka. Srednji istok je privredno daleko razvijeniji nego sedamdesetih godina, tamošnja poslovna elita je sve mlađa i izuzetno obrazovana, zainteresovana za ulaganja uglavnom u regionu i na Dalekom istoku. Nekretnine na Zapadu i ulaganja u američke i nemačke državne hartije od vrednosti, sada daleko manje privlače petro-investitore...", ističe Mohsin Kan, direktor departmana MMF-a za Srednji istok i centralnu Aziju.
Dok vodeći latinoamerički i afrički proizvođači nafte obećavaju velika ulaganja petro-dolara u socijalne programe i naoružanje, šeici sa Srednjeg istoka bacili su se na veliku obnovu i izgradnju regiona. Nije slučajno što američke građevinske i arhitektonske firme zidaju najviši oblakoder na svetu, upravo u Dubaiju.
Tanja Vujić
[objavljeno: 08.07.2006.]
