Izvor: Politika, 26.Sep.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šeherezada i Pandora
Svet bi mogao da se oslobodi bar nekih zala kad bi ostvario svoje političke bajke, proizlazi iz zasedanja UN posvećenog iskorenjivanju bede i jada
Prvi put je svet, ovih dana, poprimio obrise – strateške bračne svađe, naravno u Njujorku, jedinom domaćinstvu ozvaničenom da uporedo upražnjava globalnosti i intimnosti. Dok su „očevi nacija” na zasedanju Generalne skupštine referisali o spremnosti da pomognu najugroženijim delovima čovečanstva, u blizini Tajms skvera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je specijalni sat otkucavao koliko će „majki nacija” ispustiti dušu za vreme njihovog premišljanja o akcijama, na koje nisu navikli, za opštu dobrobit.
Iako je situacija sugerisala vanrednu napetost, okončana je kao i u većini uhodanih zajednica: očevi su se potvrdili kao „glave porodice”, tako što su podržali bukvalno egzistencijalne potrebe majki. Najveći rezultat, zaista, prošlonedeljnog okupljanja svetskih lidera je upravo – odluka da se podrži predlog koji je u ime čovečnosti podneo generalni sekretar UN Ban Ki Mun: vladari su se, naime, složili, da za smanjenje smrtnosti porodilja i poroda (ukupno njih 16 miliona) u narednih pet leta, zajedno s privatnim donatorima, ulože bar 40 milijardi dolara.
Nije izvesno da li će se svota prikupiti a još je neizvesnije da će se svet potvrditi kao istinski faktor ublažavanja nesklada koji ga čine pozornicom tragedija. Pre ravno 10 godina, lideri svih zemalja su se, programom nazvanim Milenijumski program razvoja, obavezali da će bitno smanjiti bedu i jad po planeti, ali njihovi dosadašnji postupci sugerišu da su, kao i u izbornim kampanjama kod svojih kuća, obećavali znatno više nego što su potom ostvarili.
Ipak, nije sve u stilu „obećanje, ludom radovanje”. Broj građana sveta koji gladuju, prvi put je u poslednjih 15 godina smanjen, i sa prošlogodišnje 1,02 milijarde sveden na, još ogromnih, 925 miliona.
Računa se da će, ako se nastavi istim tempom, biti ostvaren primarni od osam milenijumskih ciljeva – da se do 2015. prepolovi broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva (sa manje od po 1,25 dolara dnevno) od 42 na 21 odsto čovečanstva. Ali, napominje se, da ni to kretanje nije uravnoteženo, jer je do smanjivanja pomenutog kritičnog siromaštva došlo mahom zbog razvoja Indije, Kine i drugih azijskih zemalja a da ono opstaje, naročito u podsaharskoj Africi.
Ostvarivanje „milenijumskih ciljeva” je usporeno globalnom finansijskom krizom. Ban Ki Mun je poručio da ona ne treba da bude opravdanje za izostajanje solidarnosti, ali portparolka specijalizovane međunarodne organizacije Oksfam konstatuje da su donori, čak i za smanjenje smrtnosti majki i odojčadi, prošle godine prepolovili davanja – zbog svetske ekonomske krize (koju ovde posprdno intimiziramo skraćenicom SEKA).
Zašto bismo davali pare drugima kad i nama one nedostaju – pitaju se nadležni za domaće nizbrdice. Odgovori su, i u govoru šefa Bele kuće Baraka Obame, pristigli predočavanjima da su napori za iskorenjivanje bede izvan sopstvenih granica i – ulaganja u „našu bezbednost”. Obeznađenost širokih slojeva u velikom delu muslimanskog sveta se, uz lokalne „igre”, smatra glavnim izvorom islamskog ekstremizma. Okrivljenog i za terorističke napade na Njujork i Vašington pre devet godina, posle kojih su se bitno promenile predstave i o američkoj i o globalnoj bezbednosti, kao i u savezničkim poistovećivanjima i određivanjima strateških prioriteta.
Otvorena pitanja liče na sukob legendi o Šeherezadi i Pandori. Prva je bajkovitim pričama „1001 noći” sebe spasla likvidacije, a druga je svojom radoznalošću otvorila kutiju iz koje su izletela sva zla da bi u njoj ostala samo nada. Aktuelnija, samo izgleda, Pandora od Šeherezade. Jer, svet bi mogao da se oslobodi zala iz Pandorine kutije kad bi svoje političke bajke, kao Šeherezada, pretočio u opštu vajdu – proizlazi iz zasedanja UN posvećenog iskorenjivanju bede i jada.
Ostaje, na kraju, nerešeno osnovno pitanje: zašto ceo svet nema dovoljno snage, iako je premoćan, da pomogne manjini pokleklih da se usprave? Odgonetanju globalne zagonetke bi doprineo odgovor na lokalne tajne – kako to da uski krugovi uspevaju i kad široki slojevi pate. Unutrašnja korupcija je važan deo objašnjenja.
Ne može se, naravno, celom svetu udovoljiti. Ali nije ni dobro da se nema u vidu celina sveta, jer ekstremizmi proističu iz istog trojstva – precenjivanja sebe, potcenjivanja drugih i nerazumevanja realnosti koja odbacuje, čak i kad mora da ih istrpi, obe od navedenih suprotnosti.
Momčilo Pantelić
----------------------------------------------------
Ciljevi
Pre tačno deset godina Ujedinjene nacije su usvojile plan od osam tačaka za poboljšavanje sveta, do 2015. godine. U najkraćem: prepolovljavanje krajnjeg siromaštva, univerzalno osnovno obrazovanje, jednakost polova, smanjenje smrtnosti dece, poboljšanje zdravlja majki, pojačavanje borbe protiv epidemija, očuvanje prirodne sredine i unapređenje partnerstva za globalni razvoj.
-------------------------------------------------------
Petica
Industrijski razvijene države obavezale su se da će izdvojiti 0,7 bruto domaćeg proizvoda (BDP) – za potporu nerazvijenima. Datu reč je ispunila samo petorka – kako beleži „Njujork tajms” – Danska, Švedska, Norveška, Luksemburg i Holandija. Prosečni doprinos razvijenijih bio je – navodi se – 0,31 odsto.
--------------------------------------------------------
Zvezde
U poduhvate za poboljšavanje sveta uključile su se i mnoge ličnosti koje za to nisu izabrane u nadmetanjima za političke funkcije. Među slavnim učesnicima takvih akcija su – pored najmoćnijih filantropa, Bila i Melinde Gejts – mnoge slavne ličnosti. Kao aktivisti za ostvarivanje „milenijumskih ciljeva” UN, upisani su – književnik Paulo Koeljo, glumac Antonio Banderas, fudbaler Didije Drogba, teniserka Marija Šarapova, muzičar Riki Martin…
objavljeno: 27/09/2010
