Izvor: Politika, 14.Nov.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam najmoćnijih još pod velom tajne
Kina pred izborom mlađeg i modernijeg rukovodstva. – Postepeni i sigurni uspon harizmatičnog Si Đinpinga i nasmejanog Li Kećijanga
Od našeg specijalnog izveštača
Peking – Delegati na 18. kongresu Komunističke partije Kine ni juče nisu okončali spekulacije da li će kineski predsednik Hu Đintao (69) napustiti mesto šefa partije i ustupiti ga mlađoj i modernijoj generaciji lidera pod vođstvom harizmatičnog Si Đinpinga (59).
Pun >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sastav novog rukovodstva KP Kine – takozvani sedmerac najmoćnijih – biće obelodanjen u četvrtak, dan posle završetka 18. kongresa KP Kine, saznaje „Politika” u Pekingu, mada zvanično to nije potvrđeno. Podmlađeno rukovodstvo, sa Si Đinpingom na čelu, tada bi trebalo i da se predstavi javnosti.
Samo su Si Đinping i njegov budući zamenik Li Kećijang sigurni članovi Stalnog komiteta, dok će se, prema nagoveštajima, još pet članova birati među osam kandidata. Si i Li viđeni su kao naslednici pre pet godina, dok se za ostale najviše funkcije vodi žestoka borba.
Delegati kongresa juče su dobili spisak kandidata za Centralni komitet. Na spisku kandidata (bira se 200 partijskih funkcionera i još toliko njihovih zamenika) nalazi se i višak sa 32 imena, što je novina na kineskoj političkoj sceni. I predstavlja džinovski korak Kine ka većoj demokratiji unutar jednopartijskog sistema.
CK će zatim izabrati 25 članova Politbiroa i Stalni komitet, najviši vrh vlasti, koji sada ima devet članova i treba da bude sveden na sedam. Kongres KP Kine danas završava rad.
Na kongresu će biti odobrena i druga postavljenja, među kojima i provincijskih šefova i direktora gigantskih državnih preduzeća.
Očekuje se, zatim, da će Svekineski narodni kongres (parlament) u martu formalno imenovati Si Đinpinga za šefa države, a da će Li Kećijang, sadašnji zamenik premijera, zameniti Ven Đijabaoa na mestu novog predsednika vlade.
Posle višemesečnog manevrisanja za vlast, naročito u vreme trajanja partijskog kongresa, ipak se iskristalisala „peta generacija” lidera – posle Mao Cedunga, Deng Sjaopinga, Đijang Cemina i Hu Đintaoa – sa potpredsednikom Kine Si Đinpingom na čelu.
Kinezi planiraju strateške poteze daleko unapred, pod velom tajne i iza paravana od bambusa – studiozno, strpljivo i polako, kao da se vreme meri šoljama popijenog čaja.
Imenovanje Sija za šefa partije smatra se neophodnom pripremom za najvišu funkciju u državi. Među analitičarima preovlađuje ocena da je, od stvaranja NR Kine 1949, detaljno isplanirana još jedna mirna smena na kineskom političkom vrhu.
Smena je, formalno, obavljena kada je Si postavljen za potpredsednika države, a zatim za predsednika vojne komisije. Tada je sa jačanjem vlasti i u armiji – dobila prirodnu završnicu, uz prećutnu poruku da najmnogoljudnija zemlja sveta nastavlja da se razvija spokojno, bez potresa na unutrašnjem i bez konfrontacija na spoljnom planu.
Ako sve bude u skladu sa tradicijom, tandem Si i Li biće na vodećim funkcijama narednih deset godina. Njihov osnovni zadatak biće pokretanje zastalih reformi. Ukoliko to ne uspeju, Kini preti slabljenje privrede i čak kriza širih razmera koja bi mogla da utiče na vlast partije.
Novoj generaciji vođa biće potrebne godine da učvrste svoje političke pozicije da bi se suočili sa sve krupnijim društvenim pitanjima. Biće im najteže da nađu odgovor za problem armije radnika u gradovima koji gube posao u propalim državnim preduzećima, a da istovremeno smire rastući gnev seoskog stanovništva, čiji prihodi stagniraju.
Na političkoj sceni je i snažno javno gnušanje zbog raširene korupcije vlasti i brzine produbljivanja jaza bogatih i siromašnih. Istovremeno, vojska je sve izričitija u zahtevima da Kina stane na put SAD, na koju se gleda kao na najvećeg rivala i istovremeno najvažnijeg ekonomskog partnera.
Jan Sijetong, specijalista za međunarodne odnose na univerzitetu Ćinghua u Pekingu, kaže za „Politiku” da je Kina već prevazišla Japan, Rusiju, Britaniju, Francusku, Nemačku i Indiju kada je reč o njihovoj ekonomskoj, vojnoj i političkoj sili.
„Time je došla na drugo mesto – odmah iza SAD”, kaže Jan.
Iako vojni jaz između Kine i Sjedinjenih Država može da potraje još izvesno vreme, tvrdi on, kineski brži ekonomski rast i sve veća politička snaga mogli bi da srežu američku sveukupnu prednost.
Jedna od briga Si Đinpinga biće da očuva već stečen, i u svetu u velikoj meri prihvaćen, miroljubivi imidž Kine. On, istovremeno, treba da modernizuje najbrojniju armiju na svetu (2,3 miliona vojnika), ne budeći podozrenje SAD, globalne supersile u kojoj još postoje stare hladnoratovske ideološke predrasude u odnosu na Kinu.
Si Đinping je rođeni Pekinžanin i ima politički pedigre. Njegov otac Si Džongsun bio je jedan od osnivača KP Kine. Nalazio se na crnom spisku tokom Kulturne revolucije (1966–1976) pre nego što se vratio na političku scenu zalažući se za reforme u Kini.
Si je doktorirao prava na prestižnom pekinškom univerzitetu Ćinhua. Političku karijeru započeo je u provinciji Fudžijan, nastavio u Đeđijangu, a krunu uspeha postigao je u kosmopolitskom Šangaju kao partijski šef i borac protiv korupcije. Bio je i glavni menadžer Olimpijade u Pekingu 2008. godine, kada je Kina predstavljena svetu u bleštavom svetlu.
Oženjen je poznatom operskom divom Peng Ljuan, koja ujedno važi za jednu od najlepših Kineskinja. Peng je dosad bila daleko popularnija od Sija i tako će sigurno ostati još do marta, kada će njen suprug postati predsednik Kine.
Jednom prilikom Si je izjavio da uspešan političar mora da bude dvosmislen do savršenstva. Za uspeh na političkoj sceni, tvrdi, „neophodna je odlučnost, usredsređenost na konkretne stvari, smelost u donošenju odluka i strpljenje, strpljenje, strpljenje...”
Onome ko zna da čeka, vreme otvara vrata, glasi stara kineska izreka. Si Đinpingu vrata su već odškrinuta.
Petar Mićković
objavljeno: 14.11.2012.
