Izvor: Blic, 16.Jun.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam ideja za spasavanje Evrope
Irsko "ne" Lisabonskom ugovoru ne izgleda toliko nepremostivo kao francusko i holandsko odbacivanje prethodnog ugovora 2005, ali evropski lideri su ipak primorani da se upitaju o budućnosti Evropske unije i načinu njenog funkcionisanja.
Pariski dnevnik "Liberasion" (Liberation) danas izlaže sedam ideja u cilju spasavanja Evrope. Kao kratkoročne ciljeve navodi da Evropa mora da obrati veću pažnju na svakodnevne probleme građana, ojača legitimitet Evropskog parlamenta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << demokratizuje imenovanje evropskih lidera i više uključi parlamente država članica u odlučivanje.
Kao srednjoročne ciljeve, list navodi demokratizaciju funkcionisanja Evropskog saveta šefova država ili vlada, omogućavanje Evrope u više brzina, i organizovanje evropskog referenduma o ciljevima Unije.
"Imali smo tri industrijske nesreće za tri godine. Da sam šef preduzeća preispitao bih proces proizvodnje iako je konačan proizvod dobar", kaže za "Liberasion" francuski državni sekretar Žan-Pjer Žuje.
Predsednik Udruženja evropskih pravnika Žan-Lik Soron smatra da bi trebalo prestati sa nametanjem istog ritma celom svetu. Ako Irska odbija da ponovo glasa ili po drugi put kaže "ne", biće postavljeno pitanje njenog izlaska i ono će nesumnjivo biti rešeno stvaranjem Unije drugog bloka. Prvi blok EU će funkcionisati po odredbama Lisabonskog ugovora.
"Liberasion" piše da se ni Pariz ni Berlin načelno ne protive takvoj ideji. "Time bi se potvrdilo da se kolektivno i dalje slažemo sa krajnjim ciljem", kaže Žuje.
U Parizu su uvereni da Unija mora da bude više zainteresovana za život svojih građana, pa Žuje tako postavlja pitanje zašto Evropska komisija ne šalje hitnu pomoć zemljama EU kao što to radi u slučaju prirodne katastrofe u nekoj trećoj zemlji.
"Ako želimo da građani podržavaju Evropu, moramo da stvorimo Evropu građana", kaže predsednik Partije evropskih socijalista, Danac Poul Nirup Rasmusen, i ukazuje da bi ulogu u tome trebalo da ima Evropski parlament.
Predsednica Evropskog pokreta Francuske Silvi Gular tako navodi da se lideri Unije uvek biraju nakon kuloarskih pregovaranja među šefovima država i vlada, a Evropskom parlamentu ostaje samo da ratifikuje izbor "šefova". Ona ocenjuje da je takva praksa neodrživa i smatra da bi trebalo organizovati javne rasprave o mogućim liderima.
"Neka svaka grupa ide na izbore u junu 2009. i kaže koji je njen kandidat za predsedavajućeg Komisije, umesto što čeka da Savet šefova država i vlada predloži neko ime", kaže Rasmusen.
"Liberasion" napominje da Lisabonski ugovor prvi put daje nacionalnim parlamentima mesto u funkcionisanju Unije, i pita se zašto se ta odredba odmah ne primenjuje. Gularova takođe smatra da je Evropski savet "crna rupa demokratije", podsećajući da je Savet na vrhu evropske piramide ali da nikome ne odgovara za svoje odluke.
