Izvor: RuskaRec.ru, 24.Avg.2017, 21:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seci bradu da ti ne sečem glavu: Inovacije Petra Velikog
Nakon svoje smrti 1725. godine Petar je dobio epitet „Veliki”. Bio je jedan od najenergičnijih i najaktivnijih ruskih vladara. Čitavog života se isprobavao u različitim zanatima i veštinama – proučavao je tehniku, arhitekturu i brodogradnju. Bio je vladar gvozdene ruke.
Od 1697. do 1698. godine Petar je inkognito putovao po Evropi. Imao je u planu da ojača veze sa pojedinim zemljama, ali i da prouči evropski način života. Čim se vratio počeo je naglo da menja rusku kulturu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << da modernizuje i reformiše postojeći režim. Pogledajmo šta je to Petar doneo u Rusiju iz Amsterdama, Beča i drugih evropskih gradova.
1. Evropska raskoš
Petar I u evropskoj odeći. Stavropoljski muzej likovnih umetnosti. Izvor: Global Look Press
„Ne postoji druga šansa da ostaviš prvi utisak” – verovatno je o tome razmišljao Petar posmatrajući ruske plemiće (boljare) dugih brada, obučene u široke kaftane. Oni nisu imali ništa zajedničko sa prefinjenim, glatko obrijanim evropskim plemićima koji su nosili napuderisane perike.
Tako je Petar jednom zauvek odlučio da svaki plemić mora biti glatko obrijan i da mora nositi evropsku odeću. Ali bez obzira na to što se divio zapadnim manirima, Petar je bio i ostao pravi samodržac. Zahvaljujući tome lako je sprovodio reforme. Na sastancima i dvorskim balovima lično je odsecao brade i cepao tradicionalnu glomaznu odeću. Boljari su još od neuspešne pobune 1698. godine dobro upamtili da njihov vladar ume i glave da odseca, pa su se brzo „pozdravili” sa bradama i promenili izgled.
2. Savremeni kalendar
Sve do 1700. godine Rusi su računali vreme prema starom hebrejskom kalendaru iz Biblije, koji je u Moskvu stigao preko Vizantije. Ovaj kalendar je počinjao od stvaranja sveta, tj. od 5508. godine pre nove ere. Kada se vratio u otadžbinu Petar je shvatio da nema smisla da Rusi žive u 7208. godini, dok je u čitavoj Evropi 1700. godina.
Po povratku u Rusiju Petar je 19. decembar 7208. godine proglasio za 1. januar 1700. godine i uveo da se Nova godina slavi 1. januara, a ne 1. septembra. Staroverci i ostali poštovaoci tradicionalnih običaja su još pre toga Petra proglasili za antihrista, a nakon ove reforme bili su strašno ljuti. Ali nije bilo lako suprotstaviti se carevoj odluci.
3. Štampane novine
Novine „Vedomosti”. Fotografija iz arhiva.
Za vreme Petrove vladavine 13. januara 1703. godine objavljene su prve novine u Rusiji. Car je bio pod snažnim uticajem holandske medijske industrije koja se tek razvijala. Smatrao je da i njegov narod zaslužuje da sazna nešto više o svetu koji ga okružuje. Prve novine zvale su se „Vedomosti” i imale su od dve do sedam stranica. To je u suštini bila zbirka činjenica iz različitih oblasti, bez naslova i bez ikakve smislene strukture. U istom pasusu moglo je pisati o žetvi u nekom zabačenom gradu i o ratu u Evropi.
Ali čitaoci nisu imali prevelike zahteve kada je izašlo prvo izdanje „Vedomosti”. Zapravo, nisu imali nikakve zahteve, jer je početkom 18. veka većina ruskog naroda bila nepismena. Ipak, ne može se poreći da je Petar Veliki bio prvi ruski medijski magnat.
4. Popis
Petar je vrlo aktivno vodio unutrašnje i spoljne poslove. Okončao je dugotrajne ratove sa Švedskom i Turskom i izgradio je novu prestonicu – veličanstveni Sankt Peterburg. Zbog svega toga državi je neprekidno bio potreban novac. Kako bi rešio problem, car je odlučio da sprovede reformu fiskalnog sistema. Pre njegove vladavine svako seosko domaćinstvo je plaćalo određenu sumu novca i često se događalo da se nekoliko domaćinstava udruži u jedno veće i tako prevari vlast. Prema novoj fiskalnoj reformi svaki muškarac je morao da plati 70 kopejaka i nije postojao način da se to izbegne. Kako bi saznao približan broj stanovnika Rusije Petar je sproveo prvi popis stanovništva. Istoričari smatraju da je 1715. godine u Rusiji živelo oko 12 miliona ljudi.
5. Korisne namirnice
Kopija slike „Skupljanje krompira” umetnika Arkadija Plastova. Iz kolekcije Ruskog muzeja. Izvor: RIA Novosti.
Danas širom Rusije ljudi prže krompir u suncokretovom ulju. Međutim, pojedini Rusi verovatno ne znaju da je za to zaslužan Petar Veliki koji je i krompir i suncokret doneo iz Holandije. Ove namirnice su još u 16. veku stigle u Evropu iz Amerike. Car je predvideo da se one mogu dobro iskoristiti i u Rusiji, ali se narod u početku opirao.
Seljaci su brzo shvatili kako se koristi suncokret, ali se sa krompirom nisu snašli. Bilo im je strogo naređeno da koriste krtole, ali im niko nije dao uputstva kako da ih pripreme i jedu. Tako su Rusi umesto krtola pokušavali da jedu nejestivo lišće krompira i često je dolazilo do trovanja. U početku su seljaci krompir nazivali „đavolja jabuka”. Kasnije su naučili da koriste krtole i krajem 19. veka krompir je za Ruse postao „drugi hleb”.
„Ne žderi kao svinja”: Kako je Petar Veliki uvodio u Rusiju fine manire
