Izvor: Politika, 30.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na vozove smrti
Posle četiri godine opiranja u Berlinu otvorena izložba o ulozi nemačke železnice u holokaustu
U godini kada moderni Izrael proslavlja šest decenija postojanja i koju godinu više od poraza fašizma, Nemci još nisu saglasni oko načina na koji treba podsećati na holokaust i njegove žrtve. Posle četiri godine opiranja sa raznih strana, nekoliko dana pre Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, na berlinskoj železničkoj stanici „Potsdamer plac” konačno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je otvorena izložba „Specijalni vozovi za smrt” o ulozi nemačke železnice u holokaustu.
Fotografije sa Jevrejima naguranim u vozove za nacističke kampove osvanule su u Berlinu kako bi javna železnica priznala ogromnu ulogu u istrebljivanju Jevreja. Govoreći o periodu Drugog svetskog rata, neki od čelnika železnice su izjavili da bez saradnje njihovih prethodnika ne bi bilo moguće ubiti milione ljudi.
– Drago mi je da će se ljudi suočiti sa ovom temom na javnom mestu na putu ka ili sa posla, jer je pitanje i dalje za sve a ne samo za železnicu – kako je moguće da su ljudi dozvolili da se ovakvi zločini dogode – rekao je ministar saobraćaja Volfgang Tifenze koji je „progurao” izložbu i pored protivljenja direktora Nemačke železnice Hartmuta Medorna. Kako piše „Gardijan”, on dugo nije želeo da ustupi prostor za izložbu uz tvrdnje da će postavka odbijati putnike da koriste vozove. AFP podseća da je Medorn svoj stav ranije branio rečima da je izložba isuviše ozbiljna da bi bila prikazana na stanici.
– Zaslužuje mnogo više od podeljene pažnje putnika koji žure da uhvate voz dok gutaju sendvič – izjavio je tada Medorn, a svetske agencije izveštavaju da se nije pojavio na otvaranju izložbe.
Postavka podseća da je oko tri miliona Jevreja i Roma, uključujući milion i po dece, železnicom Rajha, prethodnice današnje železnice, transportovano u kampove za istrebljivanje. Više od 60 godine kasnije, deo nemačke javnosti osetio je potrebu da se sramna uloga ovog državnog preduzeća još jednom prizna i to naočigled brojnih putnika. Mediji su uglavnom zapazili fotografije koje prikazuju kako je 11.400 jevrejske dece deportovano iz Francuske u Aušvic i kako su ih najčešće ubacivali jedne preko drugih u vagone za prevoz stoke.
Osim fotografija na izložbi su predstavljena i pisma koja detaljno opisuju strahote holokausta. Postavka je prethodno obišla 18 železničkih stanica u Francuskoj. Zaslužan za organizovanje izložbe u Francuskoj i Nemačkoj je lovac na naciste Serž Klarsfeld koji je izjavio da užurbana berlinska stanica jeste pravo mesto za izložbu jer će primorati Nemce da se suoče sa svojom istorijom. On je aludirao na činjenicu da bi znatno manji broj građana otišao u muzej ili neki memorijalni centar koji im nisu usput, a stanica na Potsdamer placu je neizbežna tačka u gradu. Klarsfeld je bio veoma ljut što je izložba u Nemačkoj toliko dugo odlagana. Optužio je Nemačku železnicu da pokušava da se odrekne dela svoje prošlosti. Na kraju je uspeo u svom naumu, a nakon 11. februara postavka se seli u druge nemačke gradove, u Frankfurt i Minhen, između ostalih. Smisao Klarsfeldovog truda i ideju izložbe objasnila je istoričarka Suzan Kil rekavši da bez pomoći železnice Rajha ne bi bilo moguće transportovati, a zatim ubiti onoliko ljudi koliko ih je na kraju ubijeno.
J. S.
[objavljeno: 31/01/2008.]
