Izvor: Politika, 10.Nov.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Zid
I četvrt veka od ujedinjenja dve Nemačke, u Berlinu kada se upoznaju dvoje Nemaca, jedan drugog će pitati iz kojeg su dela – istočnog ili zapadnog
Specijalno za „Politiku”
Berlin – „Tih dana sam diplomirala na Fakultetu tehničkih nauka. Imala sam pregršt snova i planova, ali nisam znala kako da ih ostvarim, jer sam naišla na, tada mi se činilo, najveću prepreku – Zid. Kako sam dolazila iz Istočne Nemačke, nije mi bilo lako da se preselim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Zapad, gde sam oduvek maštala da živim i radim u jednoj od prestižnih tamošnjih kompanija. Ali te večeri 9. novembra dogodilo se nešto što sam mislila da nikada neće, cela zemlja je odjekivala – Zid je pao”, priseća se Andrea Rozenberger (44) opisujući istorijski događaj, čiju 25. godišnjicu je juče obeležio bezmalo ceo Berlin.
Andrea je te večeri sedela sa porodicom ispred „crno-belog” televizora i pratila vesti iz minuta u minut. Od uzbuđenja nije mogla da spava, a već sledećeg jutra sa bratom je pohitala iz rodnog grada Kotbusa ka Berlinu.
„U sedam ujutru smo bili na železničkoj stanici i jedva smo uspeli da uđemo u voz, koji je bio ispunjen do poslednjeg mesta. Svi smo gurali jedni druge, ali se niko nije bunio ili svađao. Bili smo ushićeni, jer je mnogima od nas to bio prvi put u životu da ulazimo u zapadni deo”, objašnjava ona i dodaje da je svaki građanin istočnog dela dobio pri ulasku u iapadni, poklon dobrodošlice – stotinu tadašnjih nemačkih maraka.
Kada su prošli svojevrsnu kontrolu, koja nije više bila onako ozbiljna kao pre, pred njihovim očima stvorio se čitav novi svet – Zapadna Nemačka.
„Taj osećaj nikada neću zaboraviti. Šetala sam ulicama zapadnog Berlina, grlila i pozdravljala strance. Osetila sam se nekako slobodnom. Disala sam duboko, pokušavajući da udišem taj `slobodan` vazduh. Uvek sam mislila da je Zapadna Nemačka nešto tajnovito i drugačije, ali tada sam shvatila da je sve isto”, kaže Andrea. „Tamo negde, iza tog zida, živeo je isti narod, koji je pričao istim jezikom kao i mi, imao je istu tradiciju kao i mi. I zašto smo onda decenijama bili razdvojeni?”
Kaže da ljudi u Istočnoj Nemačkoj nisu živeli toliko loše, ali im je većina stvari bila nedostupna. Išli su na letovanja i zimovanja, ali samo u „bliske” zemlje, kao što su bile Čehoslovačka ili Poljska. Redovno su u kući držali zalihe hrane, zbog čestih nestašica. Među zalihama je bilo brašna, mleka, šećera, ali ne i čokolada ili bombona, koje su deca retko kad jela, jer su ovi slatkiši bili skuplji. Oblačili su garderobu uvezenu iz Mađarske.
„Sa tom garderobom je bilo sve u redu, ništa joj nije falilo, ali je nekako uvek bila jednostavna. Bez ikakvih noviteta, boja, dodataka. A ja jedino što sam želela je da obučem džins i nosim majicu na kojoj su ispisana slova. To je već bio luksuz koji sebi nisi mogao da priuštiš. Ne samo zbog para, već i zbog toga što ako bi neko u Istočnoj Nemačkoj nosio džins, taj bi bio trn u oku Štaziju, koji bi ga najverovatnije optužio da podržava Zapadnu Nemačku”, priseća se Andrea i pominje da je čak i televizor u boji bila stvar o kojoj su Nemci u NDR maštali.
Upravo taj televizor je bio i prva stvar koju je Andrea kupila od plate zarađene u jednoj firmi u zapadnom delu Berlina, gde i danas živi i radi.
Ona pridružila se brojnim ljudima koji su treći dan na ulicama glavnog grada Nemačke proslavljali pad Berlinskog zida. Linijom od 15 kilometara, duž koje je nekada stajao Zid i delio Nemačku na istočni i zapadni deo, postavljene su hiljade osvetljenih balona, u okviru projekta „Svetleća granica”.
Ujedinjeni Istočni i Zapadni Nemci proslavljali su jubilej zajedno sa rodbinom, prijateljima i radoznalim turistima. Dok su se neki posetioci iskreno radovali sa domaćinima, drugi turisti nisu mogli sa sigurnošću da tvrde šta Nemci proslavljaju, pa se većina okupila uglavnom zbog spektakla, kada je hiljade balona, koji su osvetljavali put Berlinskog zida, sinoć pušteno u nebo.
Festival nije želela da propusti ni „Zapadnonemica” Katrin Doson (22), koja je došla u pratnji supruga Amerikanca Šona. Ona je rođena u gradiću Ilingenu, u blizini francuske granice. Kaže da je njeno detinjstvo bilo poput bajke, imala je svega u izobilju, pa joj je bilo teško da shvati kako su živeli ljudi sa druge strane zida. Međutim, njena majka se udala za čoveka iz Potsdama u Istočnoj Nemačkoj, koji joj je pričao o životu u tom delu zemlje.
„Uvek mi je bilo čudno što moj očuh nikada ništa od starih stvari nije želeo da baca, već je sve skladištio na tavanu. Takođe smo u kući imali litre i litre ulja, kilograme i kilograme šećera i čega još ne. Jednom sam ga pitala zašto to radi, pa mi je objasnio da mu je ostala navika od života u Istočnoj Nemačkoj, ljudi su uvek sve čuvali i pravili zalihe jer `nikada se ne zna kada će zatrebati`”, kaže Katrin.
Rođena 500 kilometara od Berlinskog zida, u gradiću Hilpolštajnu, Nadin Štajnmec (38) kaže da je Zid za nju predstavljao nešto što se kosi sa zdravim razumom.
„Bila sam tinejdžerka koja je pokušavala da shvati kako je moguće da u istoj zemlji žive porodice razdvojene nečim tako okrutnim. Nisam mogla da razumem da je ljudima iz Istočne Nemačke bilo zabranjeno da putuju u zapadni deo”, kaže ova menadžerka u jednoj berlinskoj konsultantskoj kući.
Ona priča da su njeni roditelji slali pakete rođacima u Istočnoj Nemačkoj. To su uvek bila pakovanja kafe, igračke za decu i gumene „Haribo” bombone.
„Posle pada Zida, mnogo naših rođaka je dolazilo da nas poseti i ostajali su u našem domu nedeljama. Uglavnom su gledali televiziju i obilazili znamenitosti zapadnog dela zemlje, kao što su dvorac Nojšvanštajn ili Švarcvald”, kaže naša sagovornica i dodaje da su prvih nedelja, pa i meseci posle pada Zida, stanovnici Zapadne Nemačke bili uplašeni i zabrinuti. „`Oni dolaze na naš račun`, govorili su ljudi, misleći da će debelo platiti to otvaranje granica i da sve to ide na štetu Zapadnonemaca. Međutim, posle prvog zanosa, stanovnici Istočne Nemačke su se uglavnom vraćali svojim domovima, jer nisu mogli tako lako da dođu do posla u Zapadnoj Nemačkoj, niti su mogli baš lako da se prilagode na tamošnji način života”.
Zid je porušen, granice više ne postoje, ali i danas kada se u Berlinu upoznaju dvoje Nemaca, jedan drugog će pitati iz kojeg dela Berlina je – istočnog ili zapadnog? Navika ili predrasuda?
Bojana Ristivojević Bles
objavljeno: 10.11.2014.
.jpg)
