Izvor: Politika, 13.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Aljendea
Godišnjica Pinočeovog puča u Čileu, izvedenog uz pomoć SAD, kada je izgubio život demokratski izabran predsednik odbijajući da se preda nasilnicima
U čileanskom Kongresu odata je pošta Salvadoru Aljendeu koji je pre trideset i četiri godine, jedanaestog septembra, ne želevši da se preda pučistima, na čelu sa generalom Pinočeom, izgubio život.
Prvi put ova godišnjica, koja je upisana u istorijske anale Latinske Amerike kao tragični dan, obeležava se bez prisustva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diktatora Avgusta Pinočea. On je umro prirodnom smrću i kao legalno nevin čovek uprkos mnogim pokušajima da mu se za zlodela počinjena od 1973. do 1980. presudi.
Mišel Bašele, predsednica Čilea, položila je buket belih i crvenih ruža, na memorijalnu ploču, podignutu na mestu gde je demokratski izabran socijalistički predsednik izgubio život. Različite su verzije o ovom tragičnom događaju, a mnogi se i dan-danas pitaju da li je zaista Salvador Aljende sam sebi oduzeo život. Njegov poslednji govor, emitovan uživo preko radija, iz predsedničke palate Moneda na centralnom trgu u Santjagu govori u prilog tome da predsednik nije želeo da se dobrovoljno preda. Moneda je već gorela u plamenu kada je Aljende uputio čuvenu poruku čileanskom narodu: "...Platiću sopstvenim životom vernost svom narodu... uveravam vas da je seme usađeno u svest hiljada Čileanaca i da slepilo ne može vladati večno... Budite svesni da će brzo biti otvorene aleje kojima će se slobodno koračati ka izgradnji boljeg društva...". Pinočeovi vojnici već su upali u predsedničku palatu, a Aljende je suočen sa nasilnicima odlučio da ne dopusti da ga kao zarobljenika izvedu iz Monede, već je metkom sam sebi oduzeo život. To je verzija koja je danas najbliža zvaničnoj, iako se ne može reći da je bivši predsednik izvršio klasično samoubistvo, jer mu je taj čin na neki način bio iznuđen. U međuvremenu je u državnom teroru ubijeno i mučeno više hiljada neistomišljenika. Otac sadašnje predsednice, general Bašele platio je glavom svoju vernost Salvadoru Aljendeu. On je ubijen u jednom logoru, u kome su bile privremeno zatvorene Mišel Bašele i njena majka.
Danas su dobro poznati podaci da je čileanski puč izveden uz svesrdnu pomoć i podršku Vašingtona, rešenom da stane na put "crvenoj opasnosti koja se širila Latinskom Amerikom". Istorija je ironično namestila koincidenciju da se 28 godina kasnije dogodi u Americi teroristički napad na Njujork i Vašington. Jedanaestog septembra 1973. godine, Čile je zavijen u crno da bi se pod sasvim drugim okolnostima, ali na isti datum, Americi dogodila tragedija sličnih razmera.
Pinočeovi poklonici nisu ovoga puta demonstrirali ulicama, a u predgrađima su tokom noći izbili neredi nezadovoljnika u kojima je jedan policajac izgubio život a na desetine ih je ranjeno. Okupljanja i mitinzi pred Monedom su bili zabranjeni da se ne bi ponovili prošlogodišnji okršaji. Propušene su samo malobrojne delegacije sindikata i stranaka . Grupa nekadašnjih Aljendeovih stražara postavila je bukete cveća na pomoćna vrata predsedničke palate, odakle su vojnici i vatrogasci izvukli mrtvo telo predsednika Čilea.
Z. Šuvaković
[objavljeno: 13.09.2007.]
