Izvor: Blic, 12.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet bezbednosti mora da sačuva mir
Savet bezbednosti mora da sačuva mir
Povelja Ujedinjenih nacija je kategorična. 'Da bi se obezbedila brza i efikasna akcija Ujedinjenih nacija', ona dodeljuje Savetu bezbednosti 'primarnu odgovornost za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti'.
Retko su članice Saveta bezbednosti nosile tako težak teret odgovornosti kao što nose ove nedelje. U narednih dan ili dva, oni moraju da naprave izuzetno značajan izbor.
Kontekst ovog izbora je pitanje čiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se značaj ni u kom slučaju ne ograničava samo na Irak: pretnja oružjem za masovno uništenje koja se isprečila pred celim čovečanstvom. Cela međunarodna zajednica treba da nastupi zajedno da spreči širenje ovog strahovitog oružja, gde god bi se to moglo dogoditi.
Ali, direktan i najurgentniji aspekt ovog zadatka je da se osigura da Irak više ne poseduje ovakvo oružje. Zašto? Zato što ga je Irak već koristio ranije i zato što je već dva puta, pod sadašnjim rukovodstvom, izvršio agresiju na svoje susede – na Iran 1980. i na Kuvajt 1990. godine.Zbog toga je Savet bezbednosti odlučan da razoruža Irak od ovog naoružanja, i stoga je donosio uzastopne rezolucije od 1991. zahtevajući od Iraka da se razoruža.
Širom sveta ljudi žele da vide mirno rešenje ove krize. Zabrinuti su zbog velike ljudske patnje koju svaki rat prouzrokuje, bilo da je kratak ili dug. Ljudi se takođe boje dugoročnih posledica koje bi baš ovaj rat mogao imati.
Boje se da će on dovesti do regionalne nestabilnosti i ekonomske krize; i da bi mogao - kao što rat često čini - imati neželjene posledice koje proizvode nove opasnosti. Da li će učiniti borbu protiv terorizma ili traženje mira između Izraelaca i Palestinaca još težim? Da li će posejati duboke podele među narodima i ljudima različitih vera? Da li će ugroziti našu sposobnost da radimo zajedno u rešavanju drugih zajedničkih problema u budućnosti?
Sve su ovo ozbiljna pitanja i odgovori se moraju pažljivo razmotriti.Ponekad je, možda, neophodno pribeći sili da bi se otklonile pretnje miru - a Povelja to omogućuje. Ali, rat uvek mora biti krajnje sredstvo. Za njega se treba odlučiti samo kada je svaka razumna alternative već isprobana - u sadašnjem slučaju, samo ako smo sigurni da je svako miroljubivo sredstvo kojim bi se postiglo razoružanje Iraka iscrpljeno. Ujedinjene nacije, koje su osnovane da 'spasu generacije koje dolaze od pošasti rata', su dužne da traže miroljubivo rešenje do poslednjeg trenutka.
Da li je taj trenutak došao? To je odluka sa kojom su trenutno suočeni članovi Saveta bezbednosti.
Ovo je zaista teška odluka. Ako ne uspeju da se slože o zajedničkom stavu, pa neki od njih zatim preduzmu akciju bez saglasnosti Saveta, legitimitet takve akcije će biti jako upitan, a neće dobiti ni političku podršku koja je potrebna za obezbeđivanje dugoročnog uspeha nakon vojne faze. Ukoliko, s druge strane, članice Saveta mogu da se slože, čak i ovako kasno, i obezbede usaglašenost sa njihovim ranijim rezolucijama tako što će se složiti o zajedničkom toku akcije, onda će autoritet Saveta biti povećan, a svet će postati bezbednije mesto.
Podsetimo se da kriza u Iraku ne postoji u vakuumu. Ono što se tamo dešava će imati dubokog odjeka u drugim pitanjima od velikog značaja. Što širi bude naš konsenzus o tome kako postupiti sa Irakom, to ćemo imati veću šansu da se opet složimo i efikasno rešavamo druge goruće konflikte u svetu, počevši od onog između Izraelaca i Palestinaca. Svi znamo da samo pravedno rešenje toga konflikta može doneti stvarnu nadu u trajnu stabilnost u regionu.
Izvan Bliskog istoka, uspeh ili neuspeh međunarodne zajednice u rešavanju problema Iraka će imati ključni uticaj na njenu sposobnost da se pozabavi sa jednako zabrinjavajućim događanjima na Korejskom poluostrvu. A to će uticati i na naš rad na razrešavanju konflikata koji uzrokuju toliko mnogo patnje u Africi, unazađujući perspektivu stabilnosti i razvoja koje taj kontinent očajnički treba.
Ali nije rat jedina pošast sa kojom se svet suočava. Bilo da se štite od terorizma ili se bore protiv mračnog trojstva siromaštva, neznanja i bolesti, narodi treba da rade zajedno, a to mogu da urade preko Ujedinjenih nacija. Bez obzira na to kako će se ovaj konflikt razrešiti, UN će zadržati svoje centralno mesto koje imaju danas. Mi moramo uraditi sve što možemo da održimo njihovo jedinstvo. U čitavom svetu smo tokom ovih nekoliko poslednjih meseci videli ogroman značaj koji ne samo države nego i njihovi narodi pridaju legitimitetu koji pružaju UN i Savet bezbednosti, a koji predstavlja zajednički okvir za obezbeđivanje mira. Dok se približavaju svojoj značajnoj odluci ove nedelje, ja se nadam da će članice Saveta imati na umu ovo sveto poverenje koje su im poklonili narodi sveta i pokazati se vrednim njega.
