Izvor: Politika, 26.Dec.2011, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saučešće sa dozvolom
Seul dozvolio samo bivšoj prvoj dami Južne Koreje i predsednici korporacije „Hjundai” da sa saradnicima otputuju na Sever
Kada je 1994. godine umro severnokorejski lider Kim Džong Sung, zvanični Seul nije dozvolio nikome u Južnoj Koreji da izrazi saučešće zbog njegove smrti, niti da otputuje na Sever. Sedamnaest godina kasnije, smrt Kim Džong Ila ipak je nešto izmenila. I dalje nikome u Južnoj Koreji nije dozvoljeno da izrazi saučešće zbog smrti Kima, čak ni da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ga pošalje faksom ili elektronskom poštom, ali su specijalnu dozvolu da posete Severnu Koreju dobile dve veoma uticajne žene Juga.
Bivša prva dama Južne Koreje Li Hi Ho i predsednica korporacije „Hjundai” Hjun Džeong Un predvode dve privatne delegacije (ukupno 18 ljudi), kojima je južnokorejsko ministarstvo za ujedinjenje dozvolilo da otputuju u Pjongjang i izraze saučešće povodom Kimove smrti. Ovo, za Seul vanredno, odobrenje izdato je udovici bivšeg južnokorejskog predsednika Kim Dae Đunga i udovici bivšeg predsednika „Hjundaija” Čung Mon Huna, jer su, kako je istaklo ministarstvo za ujedinjenje, delegacije iz Pjongjanga prisustvovale sahranama ove dvojice 2009. i 2003. godine.
Međutim, ovaj događaj i njegove posledice navode na zaključak da bi zvanični Seul možda trebalo da razmotri svoju politiku prema Pjongjangu, budući da ovim potezima proteklih nekoliko godina nije uspeo da privoli Sever da odustane od nuklearnih ambicija.
Dolazak dve poprilično uticajne žene Juge iskorišćen je na Severu kao promocija naslednika na svojevrsnom komunističkom tronu u Pjongjangu, tako da se sa Li i Hjun sastao lično Kim Džong Un. Južnokorejska novinska agencija Jonhap istakla je da je to prvi susret novog vođe Severne Koreje sa nekim predstavnikom Južne Koreje.
Iako nijedan zvaničnik Južne Koreje nije otišao na Sever, susret uticajnih udovica sa Kim Džong Unom, u memorijalnoj palati Kumsusan u Pjongjangu gde je izloženo telo velikog vođe, bio je više nego simboličan za novog lidera. Prema oceni Bek Seung Jooa, eksperta za Severnu Koreju pri državnom Korejskom institutu odbrambene analize, ovo od mladog Kima „na nacionalnom i internacionalnom nivou stvara sliku lidera koji već ima politiku prema Južnoj Koreji”.
Sve se to dešava u danu kada je glavni državni list „Rodong šinmun” Kima već nazvao šefom Centralnog komiteta Radničke partije, mesta koje mu daje najvišu poziciju u vladajućoj Radničkoj partiji, ali i nad svim političkim i vojnim pitanjima u Severnoj Koreji. On je dosad bio šef tri glavna tela u zemlji – Radničke partije, Narodne armije i partijske Centralne vojne komisije za nacionalnu bezbednost.
Sve to ukazuje da prenos vlasti sa oca na sina dobija na intenzitetu znatno brže nego prilikom prethodnog transfera vlasti, budući da je Kim Džon Ilu trebalo čak tri godine da preuzme svu vlast posle smrti Kim Il Sunga.
U takvim okolnostima, možda je Seul pogrešio što nije uputio zvaničnu delegaciju na sahranu Kima, već je umesto toga ministar za ujedinjenje uputio zvanično saučešće narodu Severne Koreje u ime naroda sa Juga. Naročito ako se ima u vidu koje dve udovice sa Juga su otišle na Sever.
Li Hi Ho je udovica bivšeg južnokorejskog predsednika Kim Dae Đunga, koji je ostao upamćen po tome što je 2000. godine održao istorijski samit sa severnokorejskim vođom Kim Džong Ilom kada je dogovoreno približavanje dveju strana. Njegova „sunčana politika” zbližavanja dve Koreje, dok je bio predsednik od 1998. do 2003. godine, nagrađena je Nobelovom nagradom za mir.
S druge strane, Hjun Džeong Un je udovica Čung Mon Huna, bivšeg predsednika „Hjundaija”, koji je jedan od najvećih investitora na Severu, pre svega u turizam, ali i u fabrike u ekonomskoj zoni koja je Pjongjangu glavni izvor strane valute. Čungova kompanija najviše je investirala u turističke komplekse na planini Kumgang na Severu, ali je ceo posao privremeno zaustavljen posle nesreće 2008. godine u kojoj je ubijen jedan severnokorejski turista.
Premda su odnosi dve Koreje znatno zahladneli posle prošlogodišnjeg potapanja južnokorejskog broda i bombardovanja pograničnog ostrva u kojima je poginulo 50 Južnokorejaca, nove okolnosti na Severu iziskuju i nove poteze. Naročito zato što neizvesnost oko daljih poteza Pjongjanga ne vlada samo u Seulu i Vašingtonu, već i u Pekingu, tradicionalnom prijatelju Kimove dinastije.
U trenutku kada se zasad ne zna da li Kim Džong Un zaista drži svu vlast na Severu, Seul je mogao da pokuša da mekšom politikom prema pitanju sahrane „dragog vođe” stekne izvesnu diplomatsku prednost i kredit da nagovori Pjongjang da se nastave 2009. godine prekinuti razgovori šest država o odustajanju Severne Koreje od razvoja atomskog oružja u zamenu za veću ekonomsku pomoć i međunarodno priznanje.
Nenad Radičević
objavljeno: 27.12.2011.
