Izvor: Blic, 06.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saturn izbliza po prvi put
Saturn izbliza po prvi put
Fotografije Saturna koje je svemirska sonda 'Kasini' počela da šalje na Zemlju oduševile su naučnike koji po prvi put mogu da analiziraju izgled jedne od najudaljenijih planeta u Sunčevom sistemu. 'Kasini' se trenutno nalazi u Saturnovoj orbiti, gde je stigao nakon sedam godina putovanja i 3,5 milijardi pređenih kilometara.
Naučnici su najviše oduševljeni fotografijama Saturnovih prstenova, od koji neki podsećaju na koncentrične >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << talase koji se ustalasaju kada u vodu ubacite kamen.
'To je nemoguće opisati, da vam pamet stane', kaže doktor Karolina Porko iz američke svemirske agencije NASA.
Talasi oko Saturna potiču od gravitacije njegovih meseca, a sama planeta kao da ima sopstveni mini sunčev sistem. 'Kasini' će istražiti i Saturnove mesece, a najrizičniji deo misije biće u sredu uveče kada će sonda morati da se probije kroz prstenove koji su od leda, prašine i stena.
Poslednje fotografije koje su naučnici dobili iz dalekog svemira potiču sa Titana, Saturnovog najvećeg meseca, koji okružuju oblaci metana i na kojem se nalazi džinovski krater. Navođena instrumentima, sonda je istražila površinu i atmosferu oko Titana, vođena neobičnom svetlošću na horizontu. Slike ukazuju da se na Titanu odvija neki vid geoloških aktivnosti. 'Kasini' je proleteo na 350.000 kilometara od Titana, a ukupno će za naredne četiri godine, koliko traje misija, 40 puta proći pored ovog neobičnog meseca.
'Na slikama kao da se primećuje kretanje vazduha, poput vetra, što verovatno izazivaju oblaci metana', kaže doktor Kevin Baines, jedan od članova tima 'Kasini'.
Većim delom atmosfera Titana je neprozirna i mutna, ali sonda je uspela da načini slike_arhiva nekih detalja sa površine, među kojima je i mogući džinovski krater.
'Iako su slike_arhiva dosta mutne i teške za analizu, srećni smo jer smo kombinacijom podataka sa instrumenata uspeli da dobijemo jasniju sliku površine Titana. U narednim preletima sonda će prolaziti mnogo bliže i koristiće radar', tvrdi doktor Denis Metson.
Planirano je da 'Kasini' u oktobru ove godine prođe na svega 1.200 kilometara od Titana.
Naučnici veruju da su tamniji delovi Titana zapravo površine prekrivene vodom i ledom. Primećena je i varijacija osvetljenosti na površini Saturnovog meseca.
'Izgleda da na južnom polu Titana postoje neki koncentrični krugovi. Činjenica da se oni ne nalaze na celoj njegovoj površini ukazuje da oni nisu stvoreni velikim geološkim aktivnostima koje se dešavaju', rekla je doktor Elizabet Turtl.
Proučavanje Titana jedna je od najvažnijih misija 'Kasinija' jer naučnici veruju da se na Saturnovom prstenu nalazi više zamrznutih hemijskih elemenata koji su u dalekoj istoriji postojali i na Zemlji, a koji su zapravo pomogli stvaranju jedine planeta na kojoj postoji život u našem Sunčevom sistemu. Za 'Kasini' je pričvršćena evropska sonda 'Hojgens' koja treba da se spusti na Titan, najveći Saturnov satelit, u januaru 2005. godine. U sondi se nalazi 81.000 potpisa i tonskih poruka sa Zemlje, kao prvo upoznavanje sa našom planetom u slučaju da 'Kasini' naiđe na neki oblik života u udaljenom svemiru. A. Petrović
