Izvor: Vostok.rs, 24.Nov.2014, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sastanak G20 kroz prizmu Balkana
20.11.2014. -
Merkel je optužila Rusiju da se meša i da vrši pritisak na Moldaviju, Gruziju, pa i Srbiju, ali i još neke zemlje Zapadnog Balkana, pre svega BiH. Ta vrsta rečnika nagoveštava da će u narednom periodu odnosi između Rusije i Zapada biti sve komplikovaniji.
Atmosferu na upravo završenom sastanku grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta u Brizbejnu, ruski predsednik Putin je okrakterisao kao „konstruktivnu“. Takođe, predsednik je otvoreno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << rekao da „se neki naši stavovi ne podudaraju, ali da su diskusije bile celovite, konstruktivne i veoma korisne”.
Putin se zahvalio australijskom premijeru Toniju Abotu za organizovanje ovog događaja, uprkos kritikama domaćina. Podsetimo, ruski predsednik je uoči odlaska u Brizbejn izjavio da postoje „dobri izgledi" za rešavanje sukoba u Ukrajini. To se, nažalost, nije dogodilo. Rusija je optužena da opstruiše mirovne pregovore. Sa druge strane, Moskva navodi da je krivica na zapadnoj strani. Situaciju komentariše Žarko Rakić, urednik spoljnopolitičke redakcije beogradskog lista Politika:
Postavlja se pitanje ko bi to zapravo trebalo da pregovara. Na jednoj strani imate tumačenje da bi trebalo da pregovaraju vlada u Kijevu i Rusija. Rusija sa druge strane kaže da bi Ukrajina trebalo da pregovara sa predstavnicima vlasti u Istočnoj Ukrajini i već se tu stvara određeni problem, jer to Kijev, naravno ne želi da prihvati. I onda nemamo saglasnosti ni ko bi pregovarao, a naravno postavlja se onda još ozbiljnije pitanje o čemu bi se pregovaralo!
Većina medija na Balkanu je uglavnom na isti način prenela atmosferu sa sastanka grupe 20 privredno najmoćnijih zemalja sveta. Ipak, to je podrazumevalo izveštavanje najpre o pogledima zapadnih političara. Kako su hrvatski mediji propratili dešavanja u Brizbejnu, govori Jelena Jurišić, spoljnopolitička analitičarka i profesorka komunikologije, Univerziteta u Zagrebu:
- Naši mediji uopšte nisu govorili o stavu predsednika Kine i ostalih predsednika grupe BRIKS, koji svi podržavaju Rusiju u njenoj politici. Tako da je glavni dojam da je Vladimir Putin tu bio pod velikim pritiskom. U svakom slučaju, obzirom da je to neformalno telo i samim tim ne donosi formalne odluke, ne može se govoriti o nekim direktnim posledicama po Rusiju. Ali, obzirom da su tu bili predstavnici onih institucija i država koje su uvele sankcije, može se zaključiti ili da će se istrajati na njima i dalje ili da će ih čak možda pojačati u određenom segmentu sa očitim rastom podrške Ukrajini za pokretanje jačeg rata, odnosno vojnih akcija.
Gospođu Jurišić pitamo da li je, po njenom mišljenju, bilo nekih potencijalno važnih momenata koji bi se, pa makar i indirektno mogli prelomiti kroz „balkansku prizmu“:
Na primer Norveška, koja je ekonomski veoma jaka država, nije članica G20, a sa druge strane neformalni član je Španija, koja je u velikoj državnoj krizi, čak i jačoj od Hrvatske, ako ćemo gledati iz ove naše perspektive.
Ali, u svakom slučaju, danas čitav svet možemo gledati kao jednu globalnu arenu geopolitičkih delovanja, tako da je onda i Balkan tu kao deo nje. I konkretnih slučajeva i primera o kojima se raspravlja kad je ovaj deo sveta na tapetu, svakako ima i deo su geo-političkih rasprava, između barem dva bloka- američkog i EU sa jedne strane i rusko-kineskog i BRIKS-a sa druge strane.
I upravo povodom dešavanja na Balkanu, trebalo bi pomenuti i nemačku kancelarku Angelu Merkel, za koju kažu da ima najbolji odnos sa Vladimirom Putinom. Ona je navodno nakon višesatnog razgovora s predsednikom RF napustila mesto susreta bez komentara.Dan nakon susreta, mediji su preneli izjavu kancelarke, koju komentariše gospodin Rakić:
- U celoj toj priči, interesantno mi je to što, sudeći prema pisanju pre svega nemačkih medija- u Brizbejnu je došlo do nerazumevanja ruskog predsednika i nemačke kancelarke. Njihovi česti telefonski kontakti i susreti bili su prilika da se veoma jednostavno stavovi Zapada prenesu Moskvi na jedan način i kroz sagovornika koji je za ruskog predsednika bio veoma prihvatljiv.
Ako je tačno da je sad nemačka kancelarka sad zaista progovorila mnogo oštrije, što se da zaključiti i po njenom predavanju u Sidneju,gde je otvoreno optužila Rusiju da se meša i da vrši pritisak na Moldaviju, Gruziju, pa i Srbiju, ali i još neke zemlje Zapadnog Balkana, pre svega BiH, onda zaista ta vrsta rečnika nagoveštava da će u narednom periodu odnosi između Rusije i Zapada biti sve komplikovaniji.
Predsednik Rusije Vladimir Putin prvi je napustio samit u Australiji, nakon sastanka američkog predsednika Baraka Obame i premijera Australije i Japana. Oni su objavili zvanično saopštenje u kojem kažu da se zajednički „protive takozvanoj ruskoj aneksiji Krima i njenim akcijama za destabilizaciju istočne Ukrajine”. I obzirom na rast tenzija, postoji li mogućnost da se u budućnosti očekuje rasplet krize i koji su to važni momenti koji bi mogli uticati na dalji razvoj situacije- pitanje za gospodina Rakića:
- Odgovor bi trebalo tražiti i u situaciji gde američkom predsedniku uskoro ističe mandat. Pitanje je kako će NATO obezbediti novac za sve to što preti da će uraditi u Istočnoj Evropi, kako će zemlje članice pakta povećati svoje vojne budžete u situaciji kada ekonomska kriza i dalje traje. Koliko dugo Rusija može da izdrži nametnute sankcije. Sad se u priči pojavljuju Kina i Indija kao novi ruski partneri koji mogu da nadoknade te gubitke u trgovini sa Zapadom. Dakle, to sve deluje više nego komplikovano ...
U zajedničkom saopštenju objavljenom po okončanju samita se navodi da bi primena „Brizbejnskog akcionog plana" usvojenog tokom samita, trebalo da podstakne rast privreda G20 za dodatnih 2,1 odsto. Ipak, kao i do sada, ostaje da budućnost pokaže koliko su nadanja i težnje ka ekonomskom rastu realni i ostvarivi.
Jovana Vukotić,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
