Izvor: B92, 25.Avg.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarkozi traži sastanak lidera EU
Pariz, Chinvali, Berlin, Brisel, Zaramag, Moskva -- Francuska je pozvala da se 1. septembra održi sastanak evropskih lidera o krizi u Gruziji i odnosima Evropske unije i Rusije.
U saopštenju kancelarije francuskog predsednika Nikole Sarkozija navodi se da je Francuska, kao predsedavajuća Evropskoj uniji, pozvala da se održi sastanak u Briselu.
Evropski lideri razmotrili bi krizu u Gruziji, kao i odnose Unije sa Rusijom i eventualno slanje pomoći Evropske unije u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Gruziju, navodi se u saopštenju Jelisejske palate.
Zabrinutost za ljudska prava
Francuska je danas izrazila zabrinutost zbog informacija o kršenju ljudskih prava u Južnoj Osetiji i ponovila "privrženost poštovanju nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i suvereniteta Gruzije u međunarodno priznatim granicama".
"Francuska izražava zabrinutost zbog informacija o pljačkama, rušenju kuća i uznemiravanju određenih delova populacije" u Južnoj Osetiji, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Ke d'Osej je pozvao "sve strane da poštuju međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava, garantujući zaštitu civila i uzdržavajući se od svake provokacije".
Evropski savet za spoljne odnose saopštio je da bi EU trebalo da izvrši pritisak da mandat ruskih i gruzijskih trupa u Južnoj Osetiji i drugoj gruzijskoj separatističkoj oblasti, Abhaziji, bude zamenjen međunarodnim mirovnim snagama koje bi trebalo da čini nekoliko hiljada vojnika.
Unija bi trebalo, kako navodi ECFR, i da podrži međunarodnu istragu gruzijskog konflikta, čiji cilj bi bio i objavljivanje njegovih uzroka.
EU je preduzela mnogo opreznije mere prema Rusiji od SAD, koja je navela da bi akcije Moskve mogle da utiču na njeno članstvo u grupi industrijski najrazvijenijih zemalja sveta - G8, kao i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Kušner: Bez sankcija
Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner saopštio je da Evropska unija ne predviđa sankcije protiv Moskve zbog trupa u Gruziji, jer je povlačenjem njihovog najvećeg dela "izbegnuto najgore".
"Izbegli smo najgore tako što smo postigli prekid vatre i povlačenje ogromnog dela ruskih trupa" iz Gruzije, rekao je šef francuske diplomatije radiju "Frans enter" odgovarajući na pitanja iz Bejruta, gde se nalazi u zvaničnoj poseti.
"Potrebno je rešiti stvari političkim sredstvima, što zahteva vreme, jer je potres bio veliki", rekao je Kušner.
"Rezultat bezumlja rata"
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Tomas Hamarberg izjavio je prilikom posete Chinvaliju da ono što je video predstavlja "rezultat bezumlja rata".
"Doputovao sam u Južnu Osetiju da bih video šta se dogodilo i kako su kršena ljudska prava", izjavio je on novinarima u Chinvaliju.
"Ono sto se ovde dogodilo pre dve nedelje ne sme da se ponovi. To je uvreda čovečanstva. To je uvreda ljudskih prava", rekao je Hamarberg.
On je najavio da će posle proučavanja činjenica sačiniti izveštaj o kršenju ljudskih prava tokom sukoba, koji će biti objavljen "kako bi cela Evropa shvatila šta se desilo i šta je potrebno učiniti kako bi se zalečile ratne rane i ispravila situacija nastala u rezultatu rata".
Merkelova: Rusija ne poštuje sporazum
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da Rusija nije ispoštovala deo sporazuma o prekidu vatre, postignutom uz posredovanje Francuske, o povlačenju njenih jedinica iz Gruzije, uputivši poziv Moskvi da to odmah učini.
Odnosi sa Moskvom mogli bi da budu pogoršani ako ruske trupe ne budu povučene iz Gruzije, izjavila je Merkelova za nemačku državnu televiziju ZDF.
"Prema podacima kojima raspolažemo, oni se nisu povukli na način kako je bilo dogovoreno. Ne možemo da se vratimo na normalu, kako sada stvari stoje", rekla je Merkelova.
Uprkos tenzijama nastalim u odnosima sa Rusijom zbog dešavanja u Gruziji, nemačka kancelarka je rekla da ne predviđa povratak na hladni rat i istakla da je "danas situacija potpuno drugačija".
Merkelova je, takođe, izjavila da Gruzija ima pravo da postane član NATO-a, ali i da misli da zvanična odluka o tome neće biti doneta na sledećem samitu Alijanse.
Ruski konvoj napustio Južnu Osetiju
Više stotina ruskih vojnih vozila danas je napustilo Južnu Osetiju u pravcu Rusije.
Neprekidna kolona vozila, uglavnom oklopnih, uključujući više desetina tenkova, ali i vojnih kamiona, nastavilo je od graničnog prelaza Zaramag, između Rusije i Južne Osetije, ka Vladikavkazu, na jugozapadu Rusije.
U suprtonom pravcu više desetina civilnih kamiona koji prevoze humanitarnu pomoć, čekaju da uđu u Južnu Osetiju, javio je dopisnik AFP-a na tom području.
Na putu koji povezuje Chinvali, prestonicu Južne Osetija, i Vladikavkaz, prestonici ruske republike Severna Osetija, sinoć su se mogle videti desetine ruskih tenkova.
Ruske snage su se povukle sa većine isturenih položaja na gruzijskoj teritoriji, ali su sačuvale kontrolne punktove u Gruziji, pre svega u luci Poti, na zapadu zemlje, i okolini Gorija, nedaleko od Južne Osetije.
Gruzijske snage pokušale su da u noći između 7. i 8. avgusta povrate kontrolu nad Južnom Osetijom, ali su ih ruske snage, odgovarajući na taj napad, ubrzo potisnule.
Rusi ne veruju zapadnim zemljama
Polovina Rusa veruje da su zapadne zemlje neprijateljski nastrojene prema interesima Rusije, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je danas objavila agencija VTsIOM.
Prema tom istraživanju 47 odsto Rusa smatra da velike zapadne zemlje kao što su SAD, Nemačka, Britanija i Japan pokušavaju da rešavaju probleme na račun Rusije.
Samo 37 odsto ispitanika misli da pomenute zemlje imaju zajednički interes sa Rusijom u rešavanju problema vezanih za kriminal i terorizam.
U odvojenom ispitivanju, 44 odsto Rusa je reklo da njihova zemlja treba bliže da sarađuje sa zemljama koje ne dele gledišta Zapada, čime bi bio ostvaren balans u svetskoj politici.
Međutim, 33 odsto ispitanika smatra da bi Rusija trebalo bliže da sarađuje sa Zapadom.
Anketa je izvršena 12. i 13. jula na uzorku od 1.600 ljudi, na 140 ispitnih mesta širom Rusije.
Ispitivanje je izvršeno tri nedelje pre izbijanja sukoba između Rusije i Gruzije oko otcepljene gruzijske oblasti Južne Osetije.
Odvojena istraživanja javnog mnjenja koja su izvršena od tada pokazala su snažnu podršku javnosti zvaničnom stavu Kremlja.
