Izvor: Politika, 30.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarkozi teško krpi rupe
Za novog šefa francuske države Nikolu Sarkozija medeni mesec je definitivno završen, gotovo u horu konstatuju analitičari, svodeći račune o prvih sedam i po meseci njegovog boravka u Jelisejskoj palati u koju je, zvanično ušavši 16. maja 2007, uneo živost i nova pravila. Imidž hiperaktivnog predsednika, koji je stvorio koristeći američki pi-ar sistem, ipak je samo forma koja teško može da "zakrpi rupe" nastale u raskolu između predizbornih obećanja i postizbornih ostvarenih rezultata. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Sarkozijev saldo je negativan, tvrdi Stefan le Fol, socijalista i poslanik Evropskog parlamenta, i dodaje da će 2008. biti još gora. Stvarna opasnost za šefa države ne leži u kritički nastrojenoj opozicionoj Socijalističkoj partiji, koja se još nije oporavila od izbornog poraza, već u ekonomiji, konstatuje, pak, dnevnik "Figaro", inače naklonjen novom predsedniku. Reforme nisu daleko odmakle
Sarkozi je obećao ne samo promene, već i definitivan raskid sa prošlošću. Šta je od toga do sada ostvario? Dao je novi ton francuskoj politici i oformio ekstremno raznovrstan kabinet, uključujući u vladu ne samo žene i predstavnice etničkih manjina, već i istaknute članove opozicione Socijalističke partije. Međutim, da li Francuzi žive bolje? Da li je njihova kupovna moć veća? Da li je zaustavljeno nasilje u predgrađima?
Gromoglasno najavljivane reforme nisu daleko odmakle. Usvojen je zakon o autonomiji univerziteta, zbog čega su studenti u novembru blokirali oko četrdesetak fakulteta širom zemlje, dok je i novi zakon o imigraciji, pogotovo uvođenje DNK testova za strance, takođe doživeo veliku kritiku, čak i od nekih članova vlade.
Najavljene reforme penzijskog sistema, koje se smatraju najznačajnijim korakom nove vlade na domaćoj političkoj sceni, izvele su na ulice hiljade demonstranata. Štrajkovi u oktobru i novembru nisu trajali u nedogled, ali za sada nema dogovora, i to je problem sa kojim će Sarkozi morati da se suoči u 2008. godini.
Njegova vlada moraće da nađe balans: da ne odustane od predizbornih obećanja, a da istovremeno spreči nove štrajkove. Koliko je to ostvarljivo? Altermondijalisti smatraju da Sarkozi neće uspeti da Francuze, odrasle na Rusoovom nasleđu, prevede žedne preko vode i da će na kraju ipak morati da posegne za kompromisnim rešenjem ukoliko želi da ostane na vlasti.
Ni spoljna politika koju je sprovodio novi francuski predsednik nije bila uspešnija, ocenjuje analitičar Frederik Mišo. Sarkoziju se zamera da se nije držao predizbornih obećanja da će ljudska prava biti neodvojivi deo njegove spoljne politike, a prst u oko francuskoj javnosti bila je Gadafijeva poseta Parizu.
Najvažnija reforma
Dominik Moazi iz IFRI-ja (Francuskog instituta za međunarodne odnose) smatra da je ipak ključni izazov za Francusku Evropska unija. Otkako je došao na vlast Sarkozi nastoji da vrati Francusku u Evropu na velika vrata posle fijaska 2005. kada je referendumom odbačen evropski ustav. Ovde će mu, smatraju analitičari, biti potreban brižljiv diplomatski korak pošto je i EU kritikovala njegov poziv Gadafiju da poseti Pariz.
Mada će Sarkozi u 2008. godini biti suočen prvenstveno sa ekonomskim turbulencijama, najvažnija reforma koja je u planu u januaru jeste reforma države. Da li je Francuska na putu ka "šestoj republici", pitanje je koje su postavljali analitičari početkom novembra kada su stigli predlozi od Saveta stručnjaka koje je osnovao predsednik u želji da izmeni glavne institucije u zemlji.
Državne institucije Pete republike, koju je osnovao Šarl de Gol 1958. godine usred alžirske krize, gotovo su od prvog dana bile na udaru kritike, a veruje se da su one i glavni uzrok demokratske krize koja je na pomolu.
Sarkozi je, po svoj prilici, za obnovu Pete republike, jer mu se dopada sadašnji sistem snažne predsedničke orijentacije, tvrdi Rafael Hadas-Lebel, profesor na Institutu za političke studije u Parizu. Ipak, on podržava i tešnje veze između predsednika i parlamenta, tvrdi isti analitičar, i razmatra rešenje po kome bi opozicija dobila formalan status, kao što se zalaže za izmenu člana 16. Ustava koji šefu države u vreme krize daje veće nadležnosti.
Takođe, u januaru pred parlament ide i takozvani "Maršalov plan" predviđen za smirivanje tenzije u imigrantskim predgrađima (pozitivna diskriminacija u korist etničkih manjina po američkom modelu) koja su, kao što je nedavno pokazala eskalacija nasilja u predgrađu Vilije le Bel, i dalje bure baruta.
Od rekordne popularnosti koju je Sarkozi dostigao tokom leta 2007. i koja je išla i do 80 odsto, što je u Petoj republici bio slučaj samo sa Šarlom de Golom, šef francuske države sada uživa podršku 50 do 55 odsto Francuza. Kao što su konstatovali i analitičari, za njega je medeni mesec moguć samo sa Karlom Bruni ili nekom drugom heroinom sapunske opere, fenomena koji je dospeo i u Jelisejsku palatu posle dugog odolevanja.
[objavljeno: ]
