Izvor: Politika, 08.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarkozi "osvaja" Ameriku
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7. novembra – Glavni sinoćnji događaj u Vašingtonu delovao je kao vrhunska tačka političkog mađioničarstva: na gala-večeri, koju je domaćin Džordž Buš priredio gostu iz Francuske Nikoli Sarkoziju, kao da je progutana petogodišnja istorija oštrih razmirica između dve sile. Sve je u Beloj kući vrcalo od izraza prijateljstva: napisi i nazdravljanje na francuskom, glumci prerušeni u prvog američkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednika Džordža Vašingtona i markiza Lafajeta (francuskog junaka ovdašnjeg rata za oslobađanje od Britanije), uz jastoge, jagnjetinu i druge specijalitete, uz "šardone" iz kalifornijske vinarije kojom zajednički upravljaju Amerikanci i Francuzi.
Ni traga od nekadašnjih "krompirića slobode" kako su ovdašnji duhovi prekrstili pomfrit, u znak protesta zbog protivljenja Pariza američkoj invaziji na Irak, koju su doživeli kao "čin izdaje takozvanih saveznika", niti od sarkastične napomene bivšeg šefa Pentagona Donalda Ramsfelda koji je Francusku svrstao u "staru (u smislu – zastarelu) Evropu".
Gost bez supruge
"Nikad nisam razumeo zašto smo morali da se svađamo sa Amerikom" – izjavio je Sarkozi, ubrzo po jučerašnjem prispeću, da bi se zdravicom u Beloj kući još jednom predstavio kao nosilac preokreta ka ubrzanom poboljšanju veza s Vašingtonom. "U ime svih Francuza donosim neposrednu poruku: želim da ponovo, na trajan način, osvojim srca Amerikanaca. Došao sam da kažem jednostavnu stvar: Francuska i SAD jesu i biće saveznici kao što su uvek bili".
Izrekao je to s mesta za stolom, pored "prve dame" Lore Buš (odevene u plavu haljinu, kreaciju Oskara de la Rente) što je okolnost koja je skrenula pažnju na jednu upadljivu razliku između njega i domaćina, pošto se kao gost pojavio bez supruge (nedavno je objavljen razvod). Potom je primećena i druga personalna diferencijacija: Buš, koji je prvi nazdravljao, nijednom gosta nije oslovio po imenu, dok se Sarkozi njemu najčešće obraćao kao "Džordžu".
Brzo Sarkozijevo približavanje Vašingtonu navelo je mnoge ironičare da novog francuskog predsednika prozovu "Amerikanac Sarko" i "Bušova pudlica" (kako je karakterisan bivši britanski premijer Toni Bler). Svestan prigovora, gost je posredno odgovorio – doskočicom: "Na izborima u Francuskoj sam pobedio iako sam rekao da sam prijatelj Amerike".
Ovde je dočekan kao predsednik, koji se za razliku od prethodnika u Parizu, ispoljava kao "proamerički" državnik. Uzvraćeno mu je izrazima naklonosti u kojima se najviše istakao republikanski pretendent za predsednika SAD, Rudolf Đulijani, koji je odmah prozvan "Francuz Rudi".
Analitičari, kojima je posao da racionalnost ne žrtvuju euforiji, predočavaju da ne treba žuriti sa zaključkom da se radi o preporodu odnosa između dve zemlje. Iako je Sarkozi članove svog kabineta predstavio kao "reprezente nove Francuske", među kojima je i Rama Jad, senegalskog porekla, a koju on, kako primećuje "Njujork tajms", naziva "moja Kondi Rajs" (sa asocijacijom na šeficu Stejt departmenta).
Opipavanje pulsa
Buš i gost su ocrtali niz polja za razvoj strateške saradnje, naročito u Avganistanu, oko Irana i u borbi protiv terorizma, ali poznavaoci ukazuju na niz postojećih razlika. Sarkozi, kažu, nije obećao podršku za rat u Iraku, ni priključivanje vojnom krilu NATO, ni podršku Turskoj za ulazak u EU, ne ustežući se da podseti na neslaganje sa ovdašnjim restrikcijama u zdravstvenom osiguranju i distanciranjem od međunarodnog pristupa globalnim klimatskim promenama.
Pojedini eksperti slute i da je Francuzovo izraženo divljenje prema američkim specijalitetima – kao što su rok muzika, brza hrana i više radnih sati – samo metod za ublažavanje "rana" u odnosima s Vašingtonom. A – da tek treba videti šta sledi posle operacije za povratak međusobnog poverenja.
Opipavanje pulsa, čiji su otkucaji sada brži, potrajaće. Uz ostalo i zato što je "meni" za razgovore Buša i Sarkozija – kako je ovde najavljeno – "obilan diplomatski meni". Na dnevnom redu su bili "Iran, Irak, Liban, Sirija, bliskoistočni mirovni proces, Kosovo, Mjanmar (Burma), Avganistan, Darfur, trgovina, NATO, transatlantski i odnosi sa Rusijom, klimatska i energetska bezbednost". U sažetoj specifikaciji tema, Buš je rekao da je sa sagovornikom "izvesno vreme posvetio Kosovu" i da "ceni" Sarkozijevu aktivnost oko tog pitanja.
Danas je Sarkozi nastupio i u Kongresu, kao prvi francuski predsednik koji to čini u poslednjih 11 godina. Često prekidan aplauzima, uputio je Americi niz komplimenata. Najemotivniji su mu bili istorijski akcenti – da Francuzi osećaju "večiti dug" prema Amerikancima koji su ih "oslobodili u Drugom svetskom ratu" i da "zato mi volimo Ameriku". Naznačio je i da je njegova generacija bila privržena američkim "snovima i mašti", oličenim u "holivudskoj produkciji, Elvisu Prisliju, Djuku Elingtonu, Martinu Luteru Kingu, astronautskoj šetnji po Mesecu"...
--------------------------------------------------------------------------
U tandemu protiv nuklearizacije Irana
Vašington, 7. novembra – Najizrazitiju saglasnost predsednici Buš i Sarkozi postigli su u tandemskom protivljenju – atomskom naoružavanju Irana. Takvu eventualnu nuklearizaciju gost je ocenio kao "neprihvatljivu", a domaćin kao "opasnu".
Njih dvojica su konferenciju za novinare danas održali u Maunt Vernonu, istorijskom posedu Džordža Vašingtona, nedaleko od prestonice. Okolnost da su održali i sastanak na tako znamenitom mestu tumači se kao vanredno priznanje Sarkozijevom kursu zbližavanja sa SAD.
[objavljeno: ]
