Izvor: Blic, 07.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarkozi lako osvojio Francuze
Francuski predsednik Nikola Sarkozi može da bude više nego zadovoljan svojim učinkom tokom prvih sto dana na vlasti. Trenutno ga prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja podržava oko 70 odsto Francuza, Skupština je usvojila nekoliko ključnih zakona za nastavak obećanih reformi, a na međunarodnom planu Pariz više nije samo usputna stanica kreatora svetske politike.
Koji zakoni su usvojeni
Od dolaska na vlast Nikole Sarkozija skupština, gde desnica ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ubedljivu većinu, usvojila je više reformskih zakona. Ovo su neki od najvažnijih.
- Zakon o radu, koji podstiče zaposlene na duži rad, jer su zarade oslobođene poreza.
- Zakon o minimalnom radnom vremenu u saobraćaju, naročito važan za vreme čestih štrajkova.
- Zakon o povratnicima, po ugledu na američki model kazne za prestupnike koji se treći put nađu pred sudom.
- Zakon o autonomiji univerziteta, podrazumeva samostalnost u upravljanju budžetom.
Javnost u Francuskoj ostala je iznenađena energijom koju poseduje uvek nasmejani predsednik, što odudara od utiska koji su ostavljali njegovi prethodnici. De Gol i Miteran su uvek na distanci držali javnost, Pompidu je tokom svog mandata bio previše bolestan, D’Esten je praktikovao nameštene porodične ručkove uz televizijske kamere, a Širak je bio previše letargičan da bi se često pojavljivao u javnosti.
Za razliku od njih, Sarkozi je svuda i stalno. Za manje od tri meseca posetio je više od 15 zemalja u Evropi i Africi, sastao se sa preko 20 svetskih lidera i održao 30 govora u raznim delovima Francuske. Sarkozi sebe predstavlja kao modernog i ležernog lidera, po ugledu na skandinavske političare.
Pobedu na izborima je proslavio na neformalnoj večeri sa prijateljima, a dan kasnije Francuzi su bili zatečeni videvši predsednika kako u farmerkama i košulji pakuje kofer i odlazi na četvorodnevno krstarenje, destinacija - Malta. Predsednička uloga Sarkoziju nije nametnula promene u ponašanju, tako da je nastavio sa omiljenim hobijem - džogiranje na ulicama Pariza.
Uveo je i promene u političkom životu zemlje koja je previše bila podeljena na levicu i desnicu. Sarkozi je u vladu uveo četvoro socijalista, među kojima je i iskusni Bernar Kušner, šef diplomatije. Pripadnice nežnijeg pola su dobile značajna mesta u vladi, ministarstva pravde, finansija, ekonomije i kulture.
Incident na brodu
Nikola Sarkozi godišnji odmor provodi u letovalištu Volfboro, u Nju Hempširu (SAD). Proteklog vikenda izbio je incident kada je Sarkozi prilikom obilaska zaliva na brodu primetio da ga prate dva novinara i slikaju ga. On je sa brodom došao do plovila na kome su bili novinari, prešao kod njih i izvikao se na njih na francuskom jeziku. U jednom trenutku Sarkozi je uzeo fotoaparat od Džima Kola, fotoreportera agencije AP, ali ga je ubrzo vratio. „Bio je nasmejan i raspoložen. Ali kada je video da ga slikamo, onda je došao brodom do našeg čamca. Prešao je kod nas i počeo da viče na francuskom. Bilo je neprijatno. Valjda je želeo da ga ostavimo na miru", rekao je Kol. Posle debate koja je izbila u Francuskoj oko cene predsednikovog letovanja (nedelju dana 20.000 dolara), šef države je objasnio da letuje kod prijatelja. „Oni su iznajmili kuću i pozvali nas", naveo je Sarkozi. „Ovde su tri porodice."
Zahvaljujući njemu, u politički život su se vratile reči kao što su zasluga, naporan rad, nadmetanje, inovacija, samopouzdanje i sloboda. Sarkozi je najavio pooštravanje mera prema imigrantima:
„Oni koji žele da postanu Francuzi moraju da poštuju naše vrednosti. Volite Francusku ili je napustite."
Na spoljnopolitičkom planu Sarkozi je svoj uticaj potvrdio posredovanjem u oslobađanju pet bugarskih medicinskih sestara koje su u Libiji bile osuđene na smrt zbog toga što su navodno namerno zarazile više od 400 dece HIV virusom. Danas se Sarkozi nalazi na tronedeljnom odmoru u Americi, a kako navode upućeni, pravi izazovi za njegovu vladu doći će na jesen.
„Pravi test za Sarkozija biće posle letnjih odmora. Izmene zakona o penziji mogle bi da kultivišu nezadovoljstvo opozicije i izazovu proteste. U javnom sektoru je zaposleno pet miliona ljudi, a vlada namerava da usvoji mnogo fleksibilnije zakone o radu", kaže Žan-Fransoa Dorido, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Ipsos".
Prema Sarkozijevom planu, novi zakon o radu trebalo bi da omogući poslodavcima lakše otpuštanje radnika, što se neće dopasti milionima Francuza naviklih na sigurnost.
