Izvor: Politika, 02.Nov.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza obnovila „srdačnu antantu”
Dve najveće vojne sile u zapadnoj Evropi uspostavljaju tako blisku odbrambenu saradnju da će zajedno koristiti svoje nuklearne arsenale
Svetska ekonomska kriza je toliko dobro uzdrmala Evropu da su nekadašnji ljuti protivnici – Velika Britanija i Francuska – odlučili da, zarad smanjenja troškova, uspostave izuzetno blizak nivo odbrambene saradnje. Lideri dve najveće vojne sile u zapadnoj Evropi, britanski premijer Dejvid Kameron i francuski predsednik Nikola Sarkozi, juče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su u Londonu potpisali sporazume o vojnoj saradnji i saradnji u nuklearnoj bezbednosti, koji se već ocenjuje kao „bez presedana”.
„Potpisali smo dva sporazuma, a na osnovu jednog će naše najbolje opremljene i najbolje obučene vojne snage sarađivati bliže nego ikada”, rekao je Kameron na konferenciji za novinare, posle potpisivanja sporazuma. „Drugi sporazum se odnosi na saradnju radi postizanja nuklearne bezbednosti”.
Kako prenose bezbednosni eksperti, sporazum o odbrambenoj saradnji predviđa da budu formirane zajedničke anglo-francuske ekspedicione snage, dok će dve zemlje deliti i korišćenje svojih nosača aviona, borbenih podmornica i letelica. Osim toga, Pariz i London su ugovorili i saradnju u proizvodnji i nabavci vojne opreme, kao i u obuci pripadnika svojih oružanih snaga.
Ipak, britanski i francuski vojnici neće biti stacionirani na jednom mestu, već će obe zemlje deo svojih trupa izdvojiti u jednu zajedničku jedinicu koja bi trebalo u relativno kratkom roku da bude poslata u neko krizno žarište. Ova zajednička jedinica biće veličine jedne brigade i brojaće, u zavisnosti od operacije, po 5.000 vojnika obe vojske.
Prema drugom sporazumu, uspostavlja se bliska saradnja u održavanju nuklearnih arsenala dveju zemalja tako što će deliti opremu za testiranje nuklearnog naoružanja, što će im uštedeti na stotine miliona evra.
Ipak, međusobno poverenje dve zemlje nije bezgranično tako da je sporazumom jasno naznačeno da Francuska i Velika Britanija neće deliti nuklearne tajne, kao i da će i dalje svako kontrolisati svoje nuklearne glave. Dve zemlje su se obavezale da neće testirati nuklearno oružje eksplozijama već isključivo tehničkim sredstvima. Osim toga, biće formirana dva centra, jedan u Britaniji u kojem će se razvijati tehnologija za testiranje atomskog oružja, a drugi u Francuskoj u kojem će se sprovoditi testiranja nuklearnih arsenala.
Budući da su se naročito u Britaniji pojavila brojna pitanja tradicionalno skeptičnih Britanaca o odricanju suvereniteta, premijer Kameron je u obraćanju britanskim parlamentarcima istakao da „partnerstvo sa Francuskom ne znači da se Britanija odriče dela svog suvereniteta”.
„Naprotiv, obe zemlje zadržavaju pravo da same vojno intervenišu”, rekao je Kameron i dodao da su dve vojske veoma slične po veličini i po strukturi, kao i da obe zemlje žele da što jeftinije poboljšaju svoje suverene vojne kapacitete.
Osim međusobnog poverenja Pariza i Londona, ova dva sporazuma su, prema svemu sudeći, plod želje obe administracije da „rupe” u nacionalnim budžetima pokriju i smanjenjem izdvajanja na odbranu, ali da pri tom ne smanje svoj vojni uticaj na međunarodnoj sceni.
Čini se da je ovim sporazumom u istoriju otišla svojevremena ocena tvrdnja vojvode od Velingtona: „Uvek su nas, još nas, i nadam se i ubuduće će nas (Britance) prezirati u Francuskoj.” Upravo je iz Francuske potekla inicijativa za ovakvu saradnju, premda su se juče u britanskim medijima pojavljivala i podsećanja na svojevremenu instrukciju britanskog admirala Horejšija Nelsona svojim oficirima da „moraju da mrze Francuza onoliko koliko mrze đavola”.
Admiral Nelson je poginuo 1805. u pomorskoj bici kod Trafalgara, koja je juče pominjana i u britanskom Parlamentu gde su pojedini poslanici iznosili ocene da su „oprostili Francuzima što su odrubili glavu njihovim dalekim precima”.
Sporazum koji su potpisali Sarkozi i Kameron već se ocenjuje kao moderna verzija „Srdačne antante” (kasnije postala deo Velike antante) koju su 1904. godine potpisali Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska prekidajući bezmalo hiljadu godina dugu istoriju anglo-francuskih, često veoma krvavih, sukoba.
Premda „srdačna antanta” 21. veka predstavlja dobar put ka stvaranju zajedničke evropske vojske, britanski sekretar (ministar) za odbranu Lijam Foks je odmah požurio i saopštio da ovaj dogovor nije podstrek za formiranje vojske Evropske unije, kojoj je se London inače protivi.
N. Radičević
objavljeno: 03.11.2010.
Istorijski dogovor Francuske i Britanije
Izvor: Večernje novosti, 02.Nov.2010
Britanski premijer Dejvid Kameron i francuski predsednik Nikola Sarkozi u utorak potpisali sporazume u oblasti zajedničke odbrane i bezbednosti
