Izvor: B92, 29.Okt.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarkozi i Braun za odgovor na krizu
Pariz -- Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun najavljuju mere za sprečavanje širenja finansijske krize na centralnu i istočnu Evropu.
"Naš prioritet u ovom trenutku je da zaustavimo širenje (krize) na druge zemlje, uključujući i zemlje istočne Evrope, u kojima su se pojavili problemi", izjavio je Braun u utorak u Versaju, uoči sastanka sa Sarkozijem.
Sarkozi i Braun su se sastali u rezidenciji francuskog predsednika u Versaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako bi razgovarali o pripremama za evropski samit u Briselu, 7. novembra, kao i za samit G20 u Vašingtonu, 15. novembra.
Sarkozi, čija se zemlja trenutno nalazi na čelu EU, izrazio je želju da EU i Međunarodni monetarni fond izdvoje sredstva za podršku zemljama koje su pogođene krizom.
"Predložiću 7. novembra da EU, koja raspolaže sa 12 milijardi evra za podršku jednom broju zemalja izdvoji najmanje 20 milijardi evra kako bi povećala naše mogućnosti da odgovorimo na krizu", izjavio je Sarkozi.
Evropljani su naročito zabrinuti zbog situacije u Mađarskoj, koja je članica EU.
EU ima srednjoročnu zalihu za pružanje pomoći putem pozajmica zemljama koje imaju ozbiljne ekonomske teškoće.
Mađarska je jedina od "novih" zemalja članica sa istoka Evrope koja je zatražila pomoć Brisela i MMF-a.
Van EU, Ukrajina je zatražila pozajmicu od 16,5 milijardi dolara od ove međunarodne organizacije sa sedištem u Vašingtonu.
Ovaj novi susret Brauna i Sarkozija ilustruje približavanje Pariza i Londona u suočavanju sa svetskom finansijskom krizom.
Sarkozi je ranije u toku dana izneo nove mere za suočavanje sa krizom na nacionalnom nivou.
"Kriza će se odraziti na zapošljavanje", rekao je Sarkozi. U Francuskoj je broj nezaposlenih, jedan od najvećih u Evropi, znato porastao u avgustu.
Najavljene mere predstavljaju "treću etapu globalnog akcionog plana" koji Francuska sprovodi kako bi prevazišla krizu, posle plana spasavanja banaka i podrške preduzećima, osnivanjem posebnog nacionalnog fonda u tu svrhu.
Najvažnija od najavljenih mera u oblasti zapošljavanja odnosi se na 100.000 novih ugovora o radu u 2009. godini koje će dotirati država.
