Izvor: N1 televizija, 22.Okt.2018, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sanaderu dve i po godine zatvora, kriv za ratno profiterstvo
Bivši premijer Hrvatske i predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Ivo Sanader osuđen je na dve godine i šest meseci zatvora zbog ratnog profiterstva i to je prva presuda u istoriji Hrvatske za to krivično delo. Sanader je istovremeno provostepeno oslobođen optužbe za korupciju u slučaju prodaje jeftine struje.
Sanader je proglašen krivim u aferi za primanje mita od austrijske banke Hypo u ratno doba 1995. godine.
Određena mu je nepravosnažna kazna od >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << dve godine i šest meseci zatvora, a u izrečenu kaznu zatvora uračunava mu se vreme provedeno u ekstradicijskom pritvoru i istražnom zatvoru, kao i na izdržavanju kazne.
"Od 1994. do 1995. godine za vreme Domovinskog rata, u vreme visoke inflacije, pa je vlada teško pronalazila banke kod kojih bi se zadužila. Kao pregovarač s Hypo bankom za kupnju zgrada ambasade, umesto delovanja u interesu Hrvatske, a u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe dogovorio da mu Hypo banka kao protivuslugu isplati pet odsto dogovorenog zajma od 7 miliona šilinga.
Njemu je 4. januara 1995. Hypo banka isplatila 7 miliona šilinga, čime je pribavio protivpravnu imovinsku korist od 3,6 miliona kuna, ocenio je sud.
Sudija Ivo Sanader iskoristio svoj položaj i ovlasti te počinio dela protiv službene dužnosti i ratnog profiterstva.
"U državni proračun mora vratiti imovinsku korist koju je protupravno pribavio, dakle 3,6 miliona kuna", rekla je sudija Jasna Galešić.
Na sudu je rečeno da je presuda Ivi Sanaderu za ratno profiterstvo prva u istoriji Hrvatske i da zbog toga ima presedansko značenje.
Sanader je danas i provostepeno oslobođen optužbe za korupciju u slučaju prodaje jeftine struje na štetu Hrvatske elektroprivrede (HEP). Krivice je oslobodjen i suoptuženi u tom slučaju Robert Ježić.
Tužilaštvo od 2012. tereti Sanadera da je bivšeg direktora HEP-a Ivana Mravka, koji je takođe bio optužen, ali je u međuvremenu preminuo, podsticao da firmi Dioki Roberta Ježića isplati zajam od 15 miliona kuna (dva miliona evra) i prodaje struju ispod tržišne cene.
