Izvor: Blic, 12.Okt.2010, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sanader: Vlada nije želela da "Ini" stavi ključ u bravu
Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader negirao je danas tvrdnju o postojanju prećutnog dogovora s njegovom vladom da naftna kompanija Ina državi ne mora da plati trošarine, odnosno dve milijarde kuna (273,6 miliona evra).
Na svedočenju pred istražnom komisijom Sabora o privatizaciji i poslovanju državne naftne kompanija Ina, Sanader je naglasio da vlada toj kompaniji nije želela prisilno da naplati dug, kako ne bi ugrozila poslovanje kompanije u krizi, rizikovala njen stečaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i tako dovela u pitanje radna mesta.
Istražna komisija Istražnu komisiju čine poslanici vladajućih i opozicionih stranaka. Mediji ističu da su se juče članovi komisije iz redova HDZ-a tajno sastali kako bi dogovorili pitanja za Sanadera. Nakon Sanaderovog svedočenja, ako ne bude dodatnih poziva za premijerku Jadranku Kosor koje je navodno znala za ugovore Ine i Mola ili nekog drugog, komisija treba da počne da sastavlja izveštaj koji Saboru mora poslati do 23. oktobra, kad po zakonu mora da završi šestomesečni rad.
"Da se vlada u tom slučaju ponašala isključivo kao vlasnik, trebala je Ini da stavi ključ u bravu, ali smo kao odgovorna vlada morali voditi računa i o socijalnoj politici", rekao je Sanader, ističući da tako razmišljaju i druge vlade.
Državnim novcem sanirane su kompanije u drugim industrijama, kao što su brodogradilišta, tekstilne industrije ili poljoprivredno industrijski kombinati, pa je logično da se i u slučaju Ine pričekalo da se oporavi kako bi mogla platiti trošarinu, smatra Sanader.
On je potvrdio da je kao premijer znao da je Ina krajem 2008. pala u teškoće i bila pred stečajem, a kao razlog naveo je svetsku ekonomsku krizu, dodavši da je vodstvo Ine verovatno stvorilo velike zalihe nafte u vreme dok je ona bila skupa na svetskim tržištima.
Kada je cena nafte drastično pala, stvorile su se disproporcije u knjigama, rekao je bivši hrvatski premijer.
Na pitanje da li je vlada raspravljala o godišnjim izveštajima o poslovanju Ine, Sanader je kazao da se o Ini raspravljalo znatno češće, svaka dva do tri meseca, shodno zakonskim obavezama vlade.
On je rekao da je 2003, pri kraju mandata vlade Ivice Račana, mađarska kompanija Mol ušala u Inu kao strateški partner, nakon što je stekao 25 odsto plus jednu akciju, a da je praktična primena ugovora o privatizaciji pala u zadatak njegove vlade.
Sanader je naveo da je jedan od prvih zadataka njegove vlade u februaru 2004. bila isplata 5,5 miliona kuna (752.400 evra) savetniku za privatizaciju, koje Račanova vlada nije platila.
Vlada je razgovarala i o rokovima modernizacije rafinerija, pripremama za inicijalnu javnu ponudu Ininih akcija, prenos akcija veteranima i prodaju zaposlenima, kao i o uticaju poskupljenja nafte u svetu na domaće tržište, rekao je Sanader.
Sanader sedmi svedok
Sanader je sedmi svedok koji odgovara na pitanja komisije o privatizaciji Ine.
Ministar finansija i aktualni šef Nadzornog odbora Ine Ivan Šuker, bivši vicepremijer i bivši šef NO Ine Damir Polančec, kao i aktualni predsednik Uprave Ine Zoltan Aldot svedočili su o okolnostima preostalog dela privatizacije od 2003. do 2009, odnosno izmenama deoničarskog ugovora i izdvajanju gasnog poslovanja.
Tom prilikom Polančec je kao odgovorne prozvao stranački vrh HDZ-a i uži kabinet vlade, dok je Šuker tvrdio suprotno, izjavivši da i ne čita ono što potpisuje.
Bivši predsednik Nadzornog odbora Ine Slavko Linić, bivši ministar privrede u početku privatizacije Ine Ljubo Jurčić i bivši predsednik Uprave Ine Tomislav Dragičević dali su iskaze o prodaji 25 odsto plus jedne akcije Ine mađarskom MOL-u 2003. godine.
Novi list: Mravak "prodao" Sanadera
Bivši šef uprave Hrvatske elektroprivrede (HEP) Ivan Mravak juče je u istrazi dao opširan višečasovni iskaz o nepravilnostima i nezakonitostima u poslovanju HEP-a u kome je prozvao i Sanadera.
Njegov iskaz obuhvata veći broj ljudi na funkcijama u HEP-u, ali i na nekim drugim funkcijama u državi, izjavio je za riječki "Novi list" njegov advokat Branko Šerić, rekavši da ne može da kaže za šta je ispitivan kao svedok, a za šta kao optuženi.
Prema pisanju lista, Mravak je govorio o svim sumnjivim poslovima iz vremena dok je bio na čelu HEP-a, od stanova koji su kupovani i deljeni pod sumnjivim oklonostima, poslovanja s agencijom Fimi-medija preko koje se odlivao novac od državnih preduzeća, ali i izgradnja hidroelektrane Lešće koja je ispala neobjašnjivo skupa.
Mravak je istražiocima rekao da je određene poslove radio u saradnji s nizom osoba, među kojima su bili i neki članovi vlade. Navodno je pomenuo ministra odbrane Branka Vukelića, bivšeg vicepremijera Damira Polančeca i Sanadera.
Sadržaj njegovog iskaza samostalno ne može biti dovoljan za pokretanje istrage. Njegov iskaz tek treba da se proveri i prikupe dokazi koji bi ga potvrdili, a onda utvrditi ko bi, od lica koje je Mravak pomenuo, eventualno mogao biti osumnjičen.
"Ako na temelju njegovog iskaza bude pokrenut kazneni postupak, uveren sam da će dobiti aboliciju", rekao je Šerić "Novom listu".
Mravak se prvenstveno tereti da je kupovinom skupe struje koju je po nekoliko puta nižoj ceni prodavao jednoj komapniji iz Šibenika oštetio državni budžet za oko 82 miliona evra, a odskora su sporni i brojni ugovori koje je sklapao s Fimi medijom, što je, kao i kod drugih direktora državnih preduzeća, naredio Sanader preko bivšeg šefa carine Mladena Barišića.
