Izvor: Blic, 12.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samoubice je nemoguće zaustaviti
Samoubice je nemoguće zaustaviti
BASRA - Stariji Iračanin polako se približavao kontrolnom punktu koji su britanski vojnici postavili na izlazu iz Basre, drugog po veličini iračkog grada. Dok se približavao odeven u prepoznatljivu iračku odeću (duge haljine koje prekrivaju veći deo tele uz obaveznu maramu na glavi) pripadnici kraljevskih marinaca gotovo neprimetno su usmerili oružje u njegovom pravcu, ne prepuštajući ništa slučaju jer bombaški napad samoubica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << može biti sledeće što ih očekuje.
Držeći ruke raširene i podignute iznad glave, starac je na teško razumljivom engleskom jeziku povikao:
'Molim vas, molim vas... predajem se.'
Vojnicima je starac u poznim šezdesetim izgledao kao još jedan irački civil koji se predaje i pokušava da napusti ratnu zonu. Međutim, pošto se primakao, iz haljine mu je ispalo šest ručnih granata, jedna po jedna, a sekundi su se činili kao večnost. Vojnici su podigli puške, drugi su potražili zaklon... najgore je tek trebalo da se dogodi, ali večnosti nikad kraja.
Svega tri ili četiri sekunde su protekle, granate nisu eksplodirale, detonator nije izvučen i eksplozija je izostala...
Starac je i dalje ponavljao 'predajem se, predajem se', dok su kapi znoja dominirali licima britanskih vojnika.
Jedan od njih je pritrčao, odvukao starca od granata, brzo ga pretresao, postavio ga da kleči i vezao mu ruke na leđima. Ubrzo zatim starac je odveden na ispitivanje gde je objasnio odakle mu granate i šta se zapravo događa u Basri. Starac je zapravo lokalni ribar, živi sam bez porodice.
'Pošto je rat odmicao a eksplozije se sve više približavale gradu, postalo je jasno da nas očekuje velika neizvesnost. U gradu su se pojavili razni naoružani ljudi, namirnica je ponestajalo, a eksplozije su stalno odjekivale. Pre dva dana u kuću su upala trojica mladića, pripadnici 'Fedajina', Sadamove policije. Rekli su mi da imam tri mogućnosti: da me oni ubiju, da me Britanci ubiju ili da se sam ubijem', kaže Abdulah.
On ističe da su ga posle 'fedajini' odvukli taksijem do kontrolnog punkta.
'Isterali su me iz automobila i sa uperenim puškama naterali da krenem prema Britancima. Sve do poslednjeg trenutka sam mislio da nemam izbora i da će me ubiti ako ne izvršim samoubistvo. Posmatrao sam britanske vojnike kako nišane u mene i tada sam odlučio da ne izvlačim okidač iz bombe. Ja sam musliman i ubijanje se kosi sa mojom religijom, mislim da me je bog spasao. Siguran sam da su mnogi moji sugrađani bili u istoj poziciji. Mnogi su nažalost sada mrtvi', zaključuje Abdulah, koji se nalazi u prihvatnom centru zajedno sa još nekoliko hiljada stanovnika gde im je pružena prva pomoć u hrani i lekovima.
Pukovnik Gordon Mesindžer, starešina britanske jedinice, ističe da su njegovi vojnici specijalno pripremljeni za sve moguće napade:
'Vojnici su obučeni da pucaju u poslednjem trenutku, iskustvo iz ranijih sukoba u kojima smo učestvovali nas je tome naučilo. Obaveštajni rad je takođe veoma bitan, jer smo mnogo puta do sada sprečili izvođenje samoubilačkih akcija. Jedna jedinica ‘fedajina’ se i dalje krije u Basri i predstavlja veliku opasnost za nas i lokalno stanovništvo. Siguran sam da ćemo je brzo otkriti uz pomoć lokalnog stanovništva.'
Da se napadi bombaša samoubica ne završavaju uvek bez žrtava, najbolje svedoči podatak da je u poslednjem takvom napadu pre dva dana poginulo 'nekoliko' vojnika. 'Ima nekoliko mrtvih u napadu, ali ne znam koliko, dok su četvorica vojnika teško ranjena', rekao je marinski oficir Met Bejker.
On je rekao da je jedan čovek u civilnoj odeći prišao kontrolnom punktu i aktivirao eksploziv pričvršćen za svoje telo.
Američke zvaničnike najviše plaši činjenica da nema potpuno sigurne zaštite od živih bombi, a više nesrećnih slučajeva u kojima su vojnici ubili nekoliko desetina civila na prilazima kontrolnim punktovima svedok su najstrašnijih posledica rata. CDC/A.P.
